Jagodina odaje počast čuvenom Neku Čandu

DIREKTORKA Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini Nina Krstić i Milan Nikodijević nedavno su završili film "Nek Čand i Stenoviti vrt". On govori o jednom od najistaknutijih samoukih umetnika i njegovom izuzetnom ostvarenju "Rok garden" (Stenovitom vrtu), u Čandigaru u Indiji, u kome je na površini od 25 jutara sagradio kompleks sa 2.000 statua, vodopada, amfiteatara i više od 500 retkih biljaka. Film će imati premijeru u Srbiji, ali i u Čandigaru, najverovatnije na Čandov rođendan 15. decembra.

PROČITAJTE JOŠ - Dela samoukih vizionara

- Čandigar i "Stenoviti vrt" posetila sam pre dve godine zahvaljujući tadašnjoj ambasadorki Indije u Srbiji Narinder Čauhan. Imala sam privilegiju da hodam stazama pod Himalajima kojima je hodao Nek Čand. Osetila sam neobičnu energiju duha, magiju, solidarnost i brigu za ljudsku vrstu koju smo zaboravili, njegovu okrenutost duhu i drugačijem poretku vrlina - kaže Krstićeva.

Ona ocenjuje da je "Stenoviti vrt" svojevrstan spomenik ljudskoj civilizaciji, koji živi i posle Čandove smrti. To je vrt mira, u kome ne postoje razlike među ljudima, gde je vraćena harmonija između prirode, ljudi i životinja. Figure kraljica i dvorjana, prosjaka i ministara, učenika, mangupa, igrača, majmuna, slonova i kamila postavljene su u različitim prostorijama, povezanim niskim lukovima i prekrivrenim mozaikom, i mali su memorijali svim zaboravljenim vrednostima.

PROČITAJTE JOŠ - “Čuvarkuća” srpske baštine

Ona dodaje da je Čand radio kao nadzornik za izgradnju puteva u Čandigaru kada je Le Korbizije sravnio sa zemljom 26 sela da bi sagradio moderan grad. Od 1958. godine, od krhotina keramike, ostataka livenog gvožđa, elektromaterijala, boca, posuda, okvira bicikala i drugog otpadnog materijala u tajnosti je 15 godina pravio skulpture. "Stenoviti vrt" otkriven je slučajno, kada je kroz njega trebalo da prođe put. Da građani nisu napravili obruč oko njega, bio bi srušen. Srećom, nacionalizovan je 1976. godine, a Nek Čand je postavljen za direktora.

- Nošen reminiscencijom na napušteni zavičaj, s dubokim osećajem za imperativ da se zabeleži trenutak nestajanja tog starog i tradicionalnog, Čand je postao svestan da su te krhotine sveta stvar, deo umrlog vremena, koje je nestalo pod tvrdim nogama moderne civilizacije - zaključuje direktorka Krstić.

POKLON

BUDUĆI da Čandove skulpure smatra jedinstvenim artefaktima koji su eksplicitni dokaz umetnosti samoukih vizionara, ljudi u duhovnom egzilu i autsajdera, direktorka Nina Krstić bila je presrećna kada je 20 reprezentativnih skulptura uspela da prebaci u Srbiju. Prilikom otvaranja izložbe skulptura u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu u Beogradu, Čandov sin Anudž Saini bio je fasciniran, pa je celu postavku poklonio Muzeju naivne i marginalne umetnosti.