ZA umetnika je neka vrsta spasa kada ima duhovit otklon prema svetu i temama koje obrađuje. Ja to radim kroz naslove dela. Naš jezik je bogat i u tri prave reči možete mnogo toga da iskažete.

Ovo, za "Novosti", kaže umetnik Dušan B. Marković, decenijama prisutan na našoj sceni, koji je kao lični pečat izabrao da mu radovi i izložbe uvek budu o nečem, pa su tako dosad bili "O kastraciji", "O tvorcu tornada", "O rodoslovu", "O deobi" "O sreći", "O kamuflaži", "O veličini"...

U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u toku je postavka njegovih objekata, slika i instalacija nastalih poslednjih osam godina. Podeljena je u tri segmenta - "O apostolskim znamenjima", "O smrti mecene" i "O potopu".

Pročitajte još - Miladinović u „Cvijeti Zuzorić“

- Centralni rad "O smrti mecene" predstavlja pogubljenje Čarlsa Prvog, i nastao je na osnovu nekih mojih proučavanja u vezi sa ovim engleskim kraljem kolekcionarem, koji je uveo barok u Englesku - objašnjava Marković. - Sazidao je taj čuveni "Vajt hol", a za tavanicu je naručio slike od Rubensa. Upravo mu je, izgleda, ljubav prema umetnosti došla glave, jer je jedna od optužnica pobunjenika, na čelu sa Oliverom Kromvelom, bila da je mnogo para potrošio za tu svoju fantastičnu kolekciju. Čarls je pogubljen, odsečena mu je glava, a Kromvel je rasprodao celu njegovu zbirku. Naknadno je ponovo otkupljena i danas čini osnovu kraljevske kolekcije.

Pogubljenje Čarlsa Prvog predstavljeno na gravirama, bilo mu je neposredna inspiracija:

- U ovom delu izložbe nalazi se deset radova koji su kombinacija slike, skulpture i instalacije. Svako delo ima svoju temu i poneku odrubljenu glavu. U centru je dželat, ali bez oružja. U samom činu pogubljenja ima neke sceničnosti, jedino što u galeriji nema mase koja to prati.

Baveći se znamenjima apostola, umetnik koji, kako nam kaže, voli sve da broji, primetio je da njih šestoro drži knjigu, a drugih šest - oružje:

- Mada, neki imaju i jedno i drugo. Naravoučenije ovog dela je - "Ako nije po knjizi, biće po oružju". Svaka vera, osim možda nekih istočnjačkih, širi se zapravo i oružjem - zaključuje autor.

Na spratu "Cvijete" je segment "O potopu" - radovi manjeg formata koji čine jednu celinu, od mita do futurizma:

- Svaki narod pamti priču o potopu, a ja sam u nju uneo malo humora i sadašnjosti, pa je "Nojeva barka" postala kruzer - nastavlja Marković. - Izložio sam seriju crteža čiji su glavni junaci manipulatori klimatskim promenama, a radovi nose ime "Munje su naša zabava". Tu su i oni koji upravljaju odlukama da li će biti ili neće biti vode, predstavljeni drvenim skulpturama, kao i Veliki manipulator... Mnogo se piše o tom globalnom zagrevanju, a prema Milankovićevom mišljenju, mi ulazimo u mini ledeno doba. Jedno delo predstavlja veselo, "ploveće ostrvo", sa pticama, drvećem, palmama, ali i sa modernim, visokim građevinama.

Na pitanje kako na umetnost i umetnike utiče deoba na našoj likovnoj sceni, na nacionaliste i globaliste, koje je pre svega ideološka i politička, naš sagovornik odgovara:

- To je borba dveju nacionalnih elita, koja nikada nije bila gora, jer zahteva da imaš stav, čemu u umetnosti nema mesta. Ili imaš sliku, ili je nemaš, tu uopšte nije bitno jesi li "levi", ili "desni"... Neko na sceni, međutim, profitira od "levih", neko od "desnih", a najteži je srednji put.

VISOKI ŠEŠIRI

U JEDNOM radu predstavljeni su "visoki šeširi" na šiljku, onakvi kakvi su se nosili u vreme Čarlsa Prvog:

- Oni nisu bili engleska, već francuska izmišljotina, a priča kaže kako je jednom Luj Četrnaesti išao gradom i tom prilikom dobio u glavu kofu fekalija. Naredio je onda da se, kao zaštita, naprave ti šeširi, i da, kada se to baca, mora da se kaže - merde.