Katanac na Andrića zbog papira

KULTURNI centar Srbije u Pekingu, zvanično i svečano otvoren krajem prošle godine uz prisustvo ministara kulture obeju zemalja - Vladana Vukosavljevića i Lua Šuganga, i uz zvuke gusala, posle samo nekoliko meseci privremeno je obustavio rad! Ovo je "Novostima" potvrđeno u Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu kulture i informisanja, koja zajednički koordinišu sve aktivnosti centra "Ivo Andrić".

Kao razlog zbog koga je prostor u pekinškom umetničkom okrugu "798", stavljen pod ključ do daljeg, navode da su se pojavile teškoće i da još nije kompletno završena registracija u skladu sa procedurama NR Kine.

- Teškoće su rezultat različitih propisa i statusa koji Kulturni centar Srbije u Pekingu ima u Srbiji i NR Kini - navodi se u odgovoru koji smo dobili iz Ministarstva spoljnih poslova, uz napomenu da sporazum između dve vlade o obostranom osnivanju kulturnih centara predviđa da se oni osnivaju i deluju u skladu sa propisima države prijema. - Praktično, to podrazumeva da KC Srbije u Pekingu (i direktor Centra), prema tumačenju kineske strane, deluje kao kinesko pravno lice (praktično kineska "firma") - dok se po našem zakonu kulturni centar smatra javnom organizacijom, koja deluje u okviru budžetskog sistema Republike Srbije (osnovan Odlukom Vlade Srbije).

PROČITAJTE JOŠ - Kinezi sve više uče srpski jezik!

Stoga je, kažu, sada potrebno rešiti pitanje statusnog i poreskog tretmana i poslovanja, ne samo Kulturnog centra kao ustanove, odnosno pravnog lica, već i statusa onih koji su u njemu zaposleni. Oba ministarstva su zato inicirala konsultacije sa kineskom stranom na ekspertskom nivou, kako bi se problemi rešili.

- U ovom trenutku očekuje se povratna informacija sa kineske strane, odnosno predlog termina ekspertskog sastanka - a što je aktuelno i za kinesku stranu, s obzirom na to da je u toku i proces otvaranja Kineskog kulturnog centra u Beogradu - kažu u Ministarstvu spoljnih poslova, kome je kao i Ministarstvu kulture, opredeljenje da "KC u Pekingu profunkcioniše u punom kapacitetu u što kraćem roku".

Na pitanje "Novosti", kako je uopšte došlo do toga da se otvori nešto čija je registracija još bila u toku, Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture za međunarodnu saradnju i evropske integracije i projekte, kaže:

- Deo registracije je bio završen i mi smo dobili dozvolu za otvaranje centra. Ali, ostao je drugi deo, koji obuhvata poreske prijave, račune u banci, i ostale detalje koji omogućavaju rad centra, a koji nisu usklađeni prema našim propisima. Ministarstva spoljnih poslova obe zemlje sada bi trebalo da se dogovore šta je prihvatljivo kineskoj strani, a koji je maksimum koji mi možemo da damo.

Prema rečima naše sagovornice, jedini kulturni centar koji smo do sada imali, otvoren je u Parizu pre 45 godina i imao je status diplomatskog predstavništva. Po tome, ali i prema programima, Centar u Pekingu, zamišljen je kao znatno moderniji:

- Predviđeno je da ima školu jezika, prodajni i izložbeni deo. Potrebno je omogućiti posetiocima koji obilaze taj pekinški art distrikt da ne samo razgledaju izložbe i posećuju tribine već i da kupe dela naših umetnika. Tako zamišljena organizacija je komplikovanija, jer iziskuje da se reguliše uvoz i izvoz iz Kine. To više neće biti samo "ata karneti", kao kada se u zemlju vraća sve što se iznese, jer će postojati i prodajni deo. Zbog toga mora da postoji račun u kineskoj banci, da se angažuje kineska računovodstvena firma koja će biti ovlašćena za završni račun...

Kinezi, kako nam kaže, imaju štampan vodič, na više od 100 stranica, o registraciji kulturnih centara, koji su sastavila njihova ministarstva spoljnih poslova, kulture, ljudskih resursa i bezbednosti. Sagovornica napominje i da je Francuzima trebalo 10 godina da završe kompletnu papirologiju za njihov KC u Pekingu, uz nadu da ćemo mi taj posao mnogo brže okončati. Prostor u kome je otvoren naš centar trenutno je u "stanju mirovanja":

- Imamo ugovor o njegovom zakupu i očekujemo da ćemo do jeseni imati nastavak aktivnosti - priča Asja Drača Muntean i najavljuje da će sledeći naš kulturni centar biti otvoren u Moskvi, prema tradicionalnijem modelu, sličnom onom u Parizu, a onda sledi Berlin, sa modernijom organizacijom, poput Pekinga.

KOMPLIKOVAN POSAO

ZA renoviranje prostora, koji je zaštićeno javno dobro i deo industrijskog nasleđa Kine, bilo je neophodno tražiti, gotovo za svaki ekser, dozvole od art distrikta "798". Onda oni šalju molbu gradu Pekingu, a oni dalje njihovom sekretarijatu... To je bio veoma komplikovan posao. Godinu i po dana smo pripremali sam prostor, a toliko je trajalo i dobijanje različitih dozvola - objašnjava Asja Drača Muntean.

PEČAT NA KINESKOM?

ZBOG različitih zakonskih propisa, pojavio se i tehnički problem sa sadržajem pečata koji Kulturni centar Srbije koristi u poslovanju, jer naš relevantni zakon definiše da pečat mora biti isključivo na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu (ne može biti na stranom jeziku i pismu) - dok kineski zakon propisuje obavezu da pečat mora biti isključivo na kineskom jeziku i sa propisanim simbolima - objasnili su nam u Ministarstvu spoljnih poslova.