Kapitalna dela pod prstima

VREDNA dela Koste Miličevića, Riharda Jakopiča, Vaneta Bora, Piva Karamatijevića, Ivana Tabakovića, Petra Lubarde, Radomira Reljića, Bore Iljovskog, Petara Omčikusa, Zorana Popovića, Tomislava Peterneka i Vladimira Miladinovića, koja se nalaze u zbirci Muzeja savremene umetnosti, reinterpretirali su studenti vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti, kako bi ih približili slepim i slabovidim posetiocima.

Izložba "U dodiru sa", čiji su kustosi Katarina Krstić i Senka Ristivojević, od večeras u 19 časova, u zdanju na Ušću, kroz različite forme i medije - od taktilnih i audio-radova, do performansa i prostornih, ambijentalnih instalacija - predstaviće značenja, priče i doživljaje radova vrhunskih autora, viđenih "unutrašnjim očima".

- Dela moderne i savremene umetnosti svakako traže od posmatrača da se više uključi i da sagledava sa više očiju - kaže Katarina Krstić. - Navikli smo da većinu informacija primamo i usvajamo vizuelno, zahvaljujući pre svega medijima i društvenim mrežama, ali umetnost nas navodi da gledamo iznutra. U toku ovog našeg istraživanja dragoceni su nam bili razgovori i diskusije sa osobama koje ne vide, naročito sa Borisom Dončićem, bibliotekarom i urednikom u studiju biblioteke Saveza za slepe Srbije. Razmenom iskustava sa ljudima koji su slepi, otkrili smo na koje sve načine možemo da gledamo, upoznali smo novi svet koji je oslobođen pojavnog.

Pročitajte još - Muzej savremene umetnosti: Redovi za velikane i drugog dana (FOTO)

Umetnička dela predstavljena na izložbi "U dodiru sa" pričaju priče koje su iza vizuelnog, a koje su svima nama bliske, dodaje Senka Risojević:

- To su dela koja govore o društvenim promenama, namerama da se te promene ostvare. Katarina Krstić i ja smo napravile širi izbor dela, ali smo studentima dale slobodu da sami odaberu ona koja će da interpretiraju. Oni su birali dela koja su po sadržaju, temi, značenju bliska njihovom senzibilitetu, što se ispostavilo kao vrlo korisno i oslobađajuće iskustvo.

„Na crnom polju“, Bora Iljovski

Ovaj projekat, kako objašnjava sagovornica, bio je uvršćen u nastavni program FLU na odseku vajarstva, na kraju prvog semestra organizovana je neka vrsta konkursa na kojem su studenti iz klasa Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, predstavili svoje ideje. Odabrano je dvanaest najboljih i najorginalnijih rešenja.

- Pored taktilnosti, radovi koji interpretiraju dela iz zbirki Muzeja uključuju i druge vidove interakcije - tvrde kustoskinje. - Svako izloženo delo iz zbirke prati zvučni opis dela i priče o autoru i delu koji doprinosi edukativnom aspektu izložbe. Interpretacije se javljaju u različitim medijima, aktiviraju nas da slušamo, dodirujemo, čak i mirišemo radove. Učestvovanjem u ovim interpretacijama, posetioci mogu da dožive umetnost na drugačiji način, da zastanu i istraže dela 20. i 21. veka. Mogu osetiti neke društvene akcije, izmestiti se u druge prostore, postati deo konceptualnog performansa, oslušnuti intimne priče i čuti pesme sa radnih akcija ili čitati prstima istorijsku priču u reljefu.

Sve ovo su originalne interpretacije kapitalnih dela iz zbirke Muzeja savremene umetnosti. Kako se najbolje uči iz sopstvenog iskustva, trudili smo se da svim posetiocima pružimo poseban doživljaj umetnosti i novo iskustvo koje će ih podstaći da dalje uče i da traže nove promene - ističu kustosi postavke.