Tri godine pošto je minuo svetom objavljena su dela Vlajka Ćulafića (1957-2016), rasnog pesnika, oštrog satiričara, književnog tumača, novinara i upornog borca za očuvanje srpskog identiteta u Crnoj Gori. Dela u pet knjiga predstavljena su u četvrtak u SKZ.

Po završetku studija svetske književnosti u Beogradu, Ćulafić je ceo životni i radni vek proveo u Beranama, a iza sebe je ostavio desetak pesničkih knjiga o kojima je Duško Babić rekao:

- Sve što je radio bilo je u znaku sabiranja i čuvanja onoga što je bilo. Kao čovek raznolikih darova i širokog obrazovanja, u pesništvu se oslanjao na Njegoša, narodnu poeziju i Bibliju. Kao pesnik nacionalno religiozne inspiracije pevao je o našem udesu, izbegličkim kolonama, "žutoj kući", o Kosovu, ali se nije razmetao jeftinim srbovanjem. Pesnik nebeske tapije, pisao je i stihove o smrti, i to iz pozicije kozera, terajući šegu sa smrću, a najviše sa samim sobom.

Pročitajte još - Dik Marti: Hag sklonio sve dokaze o "žutoj kući"!

U satiričnim delima Ćulafić je najčešće opisivao zemlju Karadagiju, sve se trudeći da podseća na Crnu Goru, istakao je Radivoje Bojičić, i dodao:

- Možda bi Vlajko i u Cirihu bio dobar pesnik, sigurno bi u Geteborgu bio odličan novinar. A garantovano bi i u Liverpulu pisao izvanredne eseje. Ali, ni u Cirihu, ni u Geteborgu, ni u Liverpulu, ni bilo gde, ne bi mogao da bude ovako dobar satiričar, jer za satiričara ne postoji plodnije tle od ovih prostora.

Predstavljajući petu knjigu u kojoj su ogledi, govori i članci, Dragan Lakićević je rekao:

- O kome god da je pisao ili govorio, činio je to po savesti predano, udubljujući se u delo autora, pokazujući hrabrost i gospodstvenost.