Kultura ipak nije nepotrebni ukras

ZA roman "Prelest", u izdanju "Vulkana", koji govori o "ličnoj drami savremenog gradskog čoveka", Filipu Grbiću je pripala ugledna nagrada Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti.

U obrazloženju odluke stoji da Grbić ne pristaje na književno oblikovanje sveta po principima i modelima ideologije političke korektnosti, shvatajući književnost kao čovekovu autonomnu i slobodnu duhovnu delatnost.

- Veoma mi laska ovo ugledno priznanje jer dolazi od akademika, to jest od žirija koji čine naši priznati pisci i pesnici. Ime Branka Ćopića za mene je sinonim književnog poštenja, jednostavnosti, lakoće pripovedanja, vedrine, smisla za humor, beskompromisnog moralnog držanja do samog kraja - kaže, za "Novosti", Grbić.

Tumači književnosti mu odaju priznanje kao bespoštednom kritičaru kako aktuelnog društva, tako i neautentičnih pojedinaca, i porede ga sa Mišelom Uelbekom.

Kao i u prethodnom, debitantskom romanu "Ruminacije o predstojećoj katastrofi" ("Plato"), za koji je dobio nagradu "Miloš Crnjanski", ovaj autor i u novoj knjizi daje sliku duhovnog bespuća čoveka našeg doba.

Pročitajte još: Filip Grbić: Generacija opsednuta novcem i bazanjem po svetu

- Svedoci smo rastuće ponude raznoraznih telesnih, medicinskih, psiholoških, duhovnih i verskih praksa na tržištu životnih stilova. U sekularnom, liberalnom, individualističkom društvu moderna nauka se smatra merodavnom u svim oblastima života ali uprkos tome, nauka niti hoće niti može da pruži uputstva za život koji ostaje neispunjen, dezorijentisan, prepušten razgoropađenom hedonizmu - kaže Grbić.

U potrazi za smislom i spokojem, njegov glavni junak, gimnazijski profesor filozofije Maksim Tumanov, razapet je između poroka i obaveza, svakodnevne realnosti i ideala kojima teži.

- U potragu za smislom ne upušta se neko ko je uklopljen i zaronjen u svoje svakodnevne brige i poslove, već onaj ko boluje od izvesnog viška svesti, poput junaka romana, koga glad za intenzitetom s jedne strane čini osetljivim za saznanje i lepotu, a, s druge strane, čini ga suviše podložnim za razorne strasti. Preterano samoispitivanje vodi u egoizam koji nije nimalo bezazlen. Uzgred budi rečeno, egoista ne zna za spokoj, on se lako odaje zadovoljstvima i loše podnosi bol - smatra autor.

O tome šta odlikuje savremeno društvo i koje zamke stoje pred mladim ljudima, pisac kaže:

- Hesiod je još u 8. veku p.n.e. zapisao da su zla lako dostupna, dok vrlina traži da se pošteno oznojimo. Mi, ljudi ovog vremena, nismo bogzna kako posebni, kao što umišljamo. Zlo nije promenilo svoju prirodu ali jeste promenilo svoj način ispoljavanja, ili, bolje reći, promenilo je tehnologiju. Ljudi ropću pritisnuti zahtevom da u svemu neprestano moraju da uživaju: da rade posao koji vole, da budu neprestano zaljubljeni, večno mladi, da ne budu vezani za državu, crkvu, porodicu... Tako umesto života dobijemo iživljavanje, to jest mučan osećaj da se nije dovoljno uživalo, kao da toga ikad može biti dovoljno.

Grbić se dotiče i pitanja kulturnog identiteta i opstanka, i piše da "narod koji diže ruke od svojih mitova čini političko samoubistvo ma koliko da se trudi da to odricanje uvije u racionalne u pragmatične okvire"...

- Radi se o gorućem pitanju našeg vremena. Kultura nije neki dodatni i nepotrebni ukras na telu naroda koga iz dana u dan podučavaju da je rast BDP-a jedino značajno merilo kolektivnog uspeha. Naprotiv, od snage kulturne samosvesti jednog naroda zavisi i njegov fizički opstanak. Narod koji se odriče svog pisma i svojih običaja neprimetno umire budući da gubi sposobnost da opazi svoju potčinjenost tuđem pismu i tuđim običajima - zaključuje Grbić.