Bojan Zulfikarpašić: Svet očaran neodoljivim ritmom Balkana

Od dopisnika „Novosti“ Pariz

PARIŽANIN Bojan Zulfikarpašić, za strance, često, samo kratko, njima izgovorljivo Bojan Z, danas jedan od najboljih džez muzičara u svetu, rođeni Beograđanin, spojio je u svom stvaralaštvu zasnovanom na etno-muzici, ono u čemu smo, kao nacija, možda najbolji, imajući u vidu da džez traži ozbiljan smisao za improvizaciju.

- Začas napravimo gozbu od onoga što zateknemo u kuhinji! Nepredviđeno nam nije strano. To me je i privuklo u džezu - kaže Zulfikarpašić, za "Novosti", dok razgovaramo u jednom od kafea na pariskom Trgu Danfer Rošero.

- Da, ali ona služe baš tome da bi, kad ih naučiš, mogao da se bacaš u potpunu prazninu. Najviše sam se pronašao u tom riziku. Da se popnem na binu i počnem da sviram nešto što će me voditi do sledeće tačke, interaktivno sa publikom. Nekada je toga malo, nekada mnogo, a da većina u publici nije ni svesna šta je od toga improvizacija, a šta ne.

* Beograd je još uvek vaš grad?

- Vezuju me za njega ljudi, položaj, vajb, svetlost, zalasci sunca, pa čak, zimi, i miris zapaljenog uglja, iako mi to najmanje nedostaje. Sedenje uz reku. Šleperi i jeftino pivo iz mladosti. Ta mesta su i dalje dobrodošla. Stalno otkrivam nova. Vinski bar "Pampur", na primer.

* Na šta vas asocira proleće u Beogradu?

- Na devojke sa kojima sam se tada zabavljao. Na šetnje pored Ušća. Beograd je u ono vreme bio vrlo uzbudljiv, pun mogućnosti, kreativnih ljudi, aktivnosti koje su obećavale. Podseća me na koncerte, muzičare. A malo me asocira i na alergiju na mace od topole.

* Muzička scena je u ono vreme, 1988, kada ste odlazili, bila veoma jaka?

- Toliko jaka, da nisam ni pomišljao da odem. Odluka se dogodila u trenutku kada sam se opredelio za džez. Shvatio sam da sam automatski smanjio broj zainteresovanih na kritičnu tačku. Sa 18 godina sam postao klavirista Big benda RTB. To je, otprilike, vrhunac karijere. I, šta tad? Tek počeo, a već završio. I onda sam se gurnuo u drugu situaciju. Žrtva je bila ta da napustim prijatelje, roditelje, zemlju.

* Ipak, stalno se vraćate?

- Prvi put sam ponovo došao sa svojim bendom 1995. godine. Bio je to prvi "strani" koncert organizovan posle kulturne blokade u Beogradu, sa mojim kvartetom u starom Bitefu. U poslednjih pet-šest godina sam redovan. Došao sam na ideju da predložim Vasilu Hadžimanovu da pravimo koncerte. I, sve se dešava kako treba. Već duže vreme imam izuzetno kvalitetan projekat sa Amirom Medunjanin. Prvi sa kojim sam radio je Vlatko Stefanovski, kada sam, na neki način, hteo da vratim loptu ljudima koji su me inspirisali. To je bilo u trenutku albuma "Koreni", čistog mešanja Balkana s džezom.

* Koji su vaši koreni?

- Zulfikarpašići su rodom iz Foče, odakle su se odselili u Sarajevo. Deda Zijo je bio geometar i stalno je putovao, pa je u Kragujevcu upoznao moju babu Nadu. Majka Vesna je takođe Sarajka. Prevodilac je i živi u Beogradu. Moji su se upoznali u Beogradu, gde su oboje studirali. Otac je studirao jugoslovensku književnost. Radio je posle u Centralnom komitetu, kao kontrolor jezika u medijima.

Bojan Zulfikarpašić i Vasil Hadžimanov

* Je li vam promaklo da je baš ovih dana bilo sto godina od osnivanja KPJ?

- Ima i gorih stvari koje su nam se desile. Dok sam živeo u Jugoslaviji, bio sam žestoko protiv ko

Pročitajte još: IZLOŽBA "DžEZ U BEOGRADU": Slike otvaraju stranice zaboravljenih dešavanja

* Kako gledate na trenutnu radničku borbu u Francuskoj?

- To je globalni problem. To što političari u celom svetu rade sve više je kriminalno, ne samo zbog nas, ljudi, već zbog cele planete. Toliko su utonuli u obmane, i sebe samih, da više nisu u stanju da reaguju na bitne stvari. Prioritet je zaustaviti ovo ludilo od liberalnog kapitalizma koje mrvi sve pred sobom, uključujući i životinje i biljke. Pitam se samo zašto ih puštamo.

* Otišli ste, ali ste se vratili na drugi način. Mnogo ste učinili na promovisanju našeg izvornog melosa, negovanjem etno-džeza?

- Želeo sam da promenim kliše i kontekst koji prati narodnjake. Ostala je samo srž naše muzike. Zamislio sam mešanje na drugačiji način, radeći pre svega sa muzičarima u inostranstvu, koji nemaju naše konotacije. Odmah su se zainteresovali. Pitao sam se šta im je?

* Publika takođe veoma pozitivno reaguje...

- Radim to autentično, zasnovano na mojim kriterijumima estetike. Drago mi je što je to prepoznato kao muzika koja nije okrnjila ni snagu džeza, ni snagu folk muzike. Nedavno sam bio sa Amirom Medunjanin na festivalu na Berkliju. Ljudi su oduševljeno pratili ritam. Ukapirao sam da je ono što sam u svojoj epruveti pre trideset godina pokušao da prilagodim klaviru, u međuvremenu postalo mejnstrim. Kad izmestiš stvari iz mase, one dobiju drugu konotaciju.

* I tako ste nas odveli u svet, umesto da svet dovedete kod nas?

- To je bio jedan od načina da vratim ono što mi je dato dok sam živeo tamo. A puno mi je dato.

* Srbija u EU sa sofisticiranim džez narodnjacima. Kako vam to zvuči? Možda je baš to način?

- Naš identitet je evropski. Oko toga nema šta da se preispitujemo. Ne moramo da se ulizujemo Evropi. Emotivna politika je potpuna greška. Ona je isključivo stvar interesa i protokola. Ovde apsolutno nisam imao nikakvih prepreka u odnosu na moje poreklo. To mi je bila samo prednost. I baš zbog onoga što sam doneo sa sobom, postao sam to što jesam. Obrazovao sam većinu svojih prijatelja, koji su počeli da pevuše narodnjački melos. Ukapirali su naš identitet. Koliko mi možemo da uzmemo od njih, mogu i oni od nas.

* I onda nije ništa čudno kada se na pariskim radio-stanicama čuju "Grana od bora", "Niška banja" ili "Zajdi, zajdi", u vašoj obradi"?

- Najpre sam priređivao standarde iz naše narodne muzike. A onda sam nastavio da komponujem u tom stilu. Kad je mogao moj saksofonista, Francuz, Žilijen Loro, zašto ne bih mogao i ja?

KOMFORNA ZONA

* VAŠA muzika obilazi svet. Šta vam je sledeće u planu?

- U godini dana, dva meseca sam kod kuće! Iz Los Anđelesa sam nedavno otišao u Čačak, odatle u Zagreb, zatim u Briž, Amsterdam, pa na jug Italije. Polako počinjem i da dolazim do snage da se uhvatim u klinč sa novim albumom, ovoga puta s mešavinom etno i elektronske muzike. Uvek sam želeo da izađem iz komforne zone.