Na tragu Ćopića

UPRAVNI odbor Zadužbine Branka Ćopića, koji čine akademici Matija Bećković, Dušan Kovačević, Nada Milošević Đorđević, Goran Petrović (potpredsednik) i Milosav Tešić (predsednik), u četvrtak je u SANU uručio nagrade iz Fonda zadužbine za dela visoke umetničke vrednosti, prvi put objavljena tokom 2018. godine - Filipu Grbiću za roman "Prelest" ("Vulkan"), Slobodanu Joviću za zbirku pesama "Strah od savršenstva" (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani") i Blagoju Bakoviću za poemu "Kako vrabac peva" ("Kairos").

- Sa zahvalnošću danas primam visoko priznanje koje nosi svetlo ime Branka Ćopića, pisca koji je bio izložen pritisku svog vremena; vremena upamćenog po tiranskom čupanju "klasja koje štrči". Doduše, pisanje je u duhovnom smislu oduvek bio posao visokog rizika: demoni ludila, razvrata i samouništenja dišu za vratom svakome ko se drzne da pogledom i jezikom ispituje vlastiti život, kao i živote svojih savremenika i to u svetlu koje uporno pokazuje taj život u njegovoj bestemeljnosti i ništavnosti... - reči su kojima je besedu naslovljenu "Pisanje i naivnost" započeo laureat Grbić, pitajući se šta bi Ćopić rekao na današnje neumereno i neumesno žaljenje za "onim" vremenom, govoreći o drugim razlikama između "onda" i "sada" i o životu, ćopićevski "lepom i strašnom"...

Grbićev roman "Prelest", pisac Goran Petrović opisao je kao priču o unutrašnjim borbama svih "malih ljudi", kao generacijski roman, surov i brutalno iskren, prepun neumoljivo tačnih spoznaja, ironije i samoironije.

Pročitajte još - Kako je Tito proganjao Branka Ćopića

Pesnik Milosav Tešić je, govoreći o Jovićevoj nagrađenoj zbirci, istakao kako je pesnikovo lirsko "ja" preosetljivo i krhko biće, uplašeno i zgroženo pred postojećim nehumanim i zastrašujućim ustrojstvom sveta - iz kojeg se, kao iz nekog pogona za proizvodnju sreće, uporno nameću i isporučuju kao ideal bezbrojni obrasci prividnog savršenstva.

Sam Jović besedio je o Ćopićevoj rečenici "Žao mi je čovjeka" koja bi "mogla da stoji kao programski moto Brankove literature", o žaljenju i empatiji prema ljudskom rodu o kojima je i sam ponešto izrekao u svojim, nagrađenim pesmama, o pesničkom i ljudskom "strahu od savršenstva", o naklonosti koju oseća prema jeretičkoj prirodi Ćopićevog dela i Majevici kao "svojoj bašti sljezove boje".

- I kao što se mali medved u priči "Medvedičin sin" priseća pouke svoje majke o tome šta da čini ako se nađe u nevolji: "Sinko, kad god te neko napadne, kaži mu: moja je majka medvedica", tako ću i ja, budem li u kakvoj neprilici, samome sebi prošaputati: "Ja sam Ćopićev čitalac" - naveo je Jović.

Dušan Kovačević, Goran Petrović, Nada Milošević Đorđević i Matija Bećković

Matija Bećković govorio je o Ćopiću kao o piscu "baš onakvom kakvim obični ljudi zamišljaju pisce" - da je njima, kad su već pisci, ništa lakše nego da pišu, maltene onako kako vrabac peva:

- A vrabac peva kao i Ćopićev izdanak Blagoje Baković - rekao je Matija, tvrdeći kako ni Branko ni Blagoje "kao da nikad nisu pisali, već samo sastavljali, zapisivali ono što im je na olovku iz ruke izviralo", i opisujući Bakovića kao pesnika koji ne može da se napeva, te dodao:

- Ni Ćopića ni Bakovića nije otkrila književna kritika nego publika, kao što su guslare proslavili slušaoci u vreme kada čitalaca nije ni bilo. Čitalački narod je često nagonio kritiku da se pokloni nekom pesniku. Ređe se dešavalo obrnuto - da kritika privoli čitaoce da zavole nekog pisca. Srpska akademija nagradila je prve pripovetke mladog Branka Ćopića. Verujem da je i njemu milo što je njegova zadužbina pri SANU nagradila njegovog nerođenog kao i rođenog sina Blagoja Bakovića.

PROROČKE VIZIJE

- PRE pedeset godina u mojim Hašanima zvanim Bojišta, u planinama i brdima severne Crne Gore, počeo sam da dobijam stvarne Brankove nagrade, tako da mi ova danas deluje gotovo nestvarno - besedio je Baković o nagradama koje su "izlazile iz korica Brankovih knjiga", o Ćopićevim junacima koji su u detinjstvu nastanili svetove sviju nas, ali i o ovim našim danima "u bašti boje sljeza, kada Jeretička priča sve više dobija svoju dokumentarnost i proročku viziju":

- A Ćopić, i danas, ništa od nas ne traži više ni teže da budemo nego ono što je jež u svojoj kućici, mrav u svome mravinjaku, vrabac u svojoj vrabećoj pesmi, pčela u svojoj mudrosti.