Mićini slavni prizori

INTELEKTUALNOJ i umetničkoj gromadi kakav je bio Mića Popović ova sredina duguje mnogo, smatra Zlatko Zlaja Vračević, jedan od inicijatora izložbe "Prozor u prizor", koja će večeras biti otvorena u beogradskoj "Dvorskoj galeriji", u ulici Dragoslava Jovanovića 7. Postavku čini 29 slika, od kojih je deo iz privatnih kolekcija, deo vlasništvo slikareve porodice, a jedno platno pozajmljeno je od SANU.

- Ovo je samo mali pokušaj da se stvaralaštvo Miće Popovića otrgne od zaborava - tvrdi, za "Novosti", saradnik "Dvorske galerije". - Izložba je koncipirana tako da odslikava jedan osvrt na Mićino slikarstvo iz perioda koji je on nazvao slikarstvo prizora.

Jedan od glavnih junaka na platnima sa "prizorima", bio je čuveni lik koga je umetnik osmislio - Gvozden. Prema mišljenju našeg sagovornka, Gvozden je bio sinonim za građanina ondašnjeg političkog i društvenog režima.

Pročitajte još - Mića Popović - svedok tamnih prizora

- Slike na kojima su naslikani majmuni, predstavljale su, kako mi je sam autor rekao, tadašnji politički establišment - nastalja Vračević. - Nekoliko platana, sa ove postavke, su od "magle do kostiju", odnosni sa motivima mrtve prirode, a ima i nekoliko radova koji pripadaju enformelu. Ova dela su se našla na izložbi, kao mali deo sveobuhvatnosti njegovog stvaralaštva.

Ideja da "Dvorska galerija" organizuje izložbu dela Miće Popovića, objašnjava sagovornik, potekla je iz vakuuma koji trenutno postoji u javnom predstavljanju njegovog opusa.

"Planiranje potčoveka" Foto "Dvorska galerija"

Ne samo da je Popović iza sebe ostavio veliki broj slikarskih radova, već je njegov trag u našoj kulturi, ali i društvenim kretanjima u drugoj polovini 20. veka bio izuzetno značajan.

Izložbu će svečano u 19 časova otvoriti istoričar Predrag Marković, a posetioci će moći da je obiđu do 8. juna.

Pročitajte još - Opus velikog Miće Popovića

REKORDI I LEGENDE

OD prve samostalne izložbe 1950. Popović je izlagao u više desetina najprestižnijih galerija u Evropi, Americi, Kanadi, Indiji. Kod kuće, u Jugoslaviji, držao je rekord u posećenosti: njegovu izložbu u Galeriji SANU 1980. videlo je pola miliona ljudi. Šest godina ranije, postavka u Kulturnom centru Beograda, zabranjena nekoliko sati pre otvaranja, ušla je pravo u - legendu. Pored slikarstva bavio se i filmom. Snimio ih je pet, a sva njegova kinematografska ostvarenja svrstana su u crni talas. Uradio je scenografiju za čuvenu predstavu Ateljea "Čekajući Godoa" , ali i mnoge druge. Pisao i objavljivao knjige, članke, putopise...