SERIJOM apstraktnih crteža, uz nekoliko skulptura, posle 30 godina života i rada u Britaniji i SAD, Marko Kratohvil (1958) vratio se svojim delima u rodni Beograd. Izložba ovog vajara, čiji radovi se nalaze u mnogim evropskim i američkim javnim prostorima, ali i korporativnim i privatnim kolekcijama, otvorena je prošle nedelje u galeriji "Haos".

I u crtežu i u skulpturi, kako piše u katalogu istoričar umetnosti, Ana Simona Zelenović, Kratohvil istražuje odnos formi u prostoru:

- Linije na njegovim crtežima uvek impliciraju pokret, ritam kretanja u prostoru, kao što to čine forme u skulpturi...

U prostoru koji nas okružuje, njegova dela su, kako autor kaže, za "Novosti", neka vrsta intervencije:

- Na izvestan način, želim da potvrdim tezu da još postoji mogućnost da se osvoji prostor ekspresivne slobode, koju je Teodor Adorno izneo u jednoj diskusiji sa Valterom Benjaminom - objašnjava umetnik. - Pokušavam, zapravo, da uhvatim trenutak u prostoru.

Pročitajte još - Dela srpskih umetnika

Ograničenja slobode umetničkog izražavanja, ipak, postoje u delu sveta gde živi i stvara, i pre svega se odnose na diktat tržišta. Posle mnogo godina od kako je diplomirao, a potom i magistrirao u klasi Nikole Koke Jankovića na Fakultetu likovnih umetnosti, otkriva i koliko mu je insistiranje na zanatu i figuraciji tokom školovanja bilo važno, kako bi mogao da dođe do sadašnjeg, apstraktnog načina izražavanja:

- Najbolje mi je išao "kroki", jer me je ta ekspresija zanimala više od studije - priseća se sagovornik i dodaje kako je naš fakultet u to vreme bio jedna ozbiljna institucija, sa izuzetnim nastavnim kadrom, pružao je temeljno obrazovanje, a studenti su imali i mogućnost da dosta putuju.

SLAVNI OTAC

ČUVENI profesor vajarstva na FLU, autor spomenika sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskoj nesreći na Avali, Jovan Kratohvil (1924-1998) je Markov otac. Na ovog umetnika, koji je iza sebe ostavio bogat opus, uskoro će podsetiti monografija u izdanju kolekcije "Vujić".