BRANKO VIDAKOVIĆ UOČI PREMIJERE GETSIMANSKOG VRTA: Što ne ubije - oplemeni

VEČITI dečak naše scene Bane Vidaković, zvuči neverovatno - na jesen će napuniti šezdeset godina! Svi njegovi buntovni, šarmantni, (ponekad surovi) junaci, Pišta, Šilja, Robija, Lođa, Bule i ostali likovi s filmskog platna, imaju nešto zajedničko: lice momka s nekadašnjeg beogradskog asfalta, kada "asfalt" nije bila asocijacija za kriminal već za urbanost evropske metropole u srcu Balkana...

U međuvremenu, Bane je postao prvak nacionalnog teatra, ostvario mnoge ozbiljne i "neozbiljne" uloge, sačuvavši onu nepretencioznu mladalačku vedrinu i šram. Večeras, 24. maja, posle dve decenije, ponovo će zaigrati u Ateljeu 212.

- Poslednja predstava na ovoj sceni bila je u režiji mog profesora Predraga Bajčetića, "Moskva - Petuški" Venedikta Jerofejeva, kada je u ansamblu okupio glumce različitih generacija s njegove klase - priseća se popularni glumac u razgovoru za naš list.

* Sada ste u "Getsimanskom vrtu" Dejvida Hera, u rediteljskom čitanju Ljiljane Todorović?

- Većina ljudi ne zna da je reč o terminu iz Biblije, vrtu u kome je Juda izdao Isusa. Ali priča koju pričamo nije istorijska i biblijska, mada u njoj ima izdajstva i izneverenog očekivanja. Govori o modernoj Engleskoj, spletkama i korupciji u visokoj politici. Teško je odrediti i žanr: ima elemenata i realizma i melodrame. Her je pisao u vreme Blera, iako je neverovatno "primenjiva" i na naše vreme i podneblje.

* U predstavi ste Oto Falon?

- To je jedan je od prepoznatljivih likova i na ovdašnjoj političkoj sceni. Ne previše obrazovan muzički producent koji se igrom slučaja našao u politici, postajući jedan od glavnih dobavljača novca za vladajuću stranku. Samim tim ima veliki uticaj da kadrira, smenjuje i postavlja ministre, bavi se prljavim poslovima. Pitoreskni lik.

Foto Katarina Mihajlović

* Sa elementima vaše prepoznatljive komike?

- Verovatno tako naiđe u nekom periodu života. "Zaokruglio" sam se, pa mi s pojavom dolaze i komični likovi. Desilo se da u poslednje vreme dobijam neke koloritne uloge ("Bela kafa", "Ivanov"), s dozom autoironije.

* Prešli ste veliki put od Robije u "Sivom domu" do dobroćudnog Lebedeva u "Ivanovu"?

- Verovatno se menjamo i kao ljudi. Na životnom putu dešavaju se razne faze. Ono što vas ne ubije, to vas ojača, a nekad i oplemeni. Činjenica je da sam u mladosti igrao oštre momke, a sada one na sasvim suprotnom polu. Normalno, imam blizu 60 godina i drugačiji sam čovek.

Pročitajte još - Bane Vidaković: Glumci krivi što ćute

* Koje su vas uloge oplemenile tokom karijere?

- Nisam sasvim siguran, ali sam, izvesno, imao prosvetljenje radeći Acu Popovića i "Belu kafu". Reditelj me je "video" kao oca, pater familias, u možda najboljem Acinom komadu. Nisam bio piščev fan pre ove predstave, ipak, ova uloga mi je dala mogućnost da se iskušam na novom polju i u stvarima koje do tada nisam radio.

Foto Katarina Mihajlović

* Malo vas viđamo u TV serijama?

- U poslednje vreme slabo se i snimalo, do pre godinu dana. Sve se "prebacilo" na rijaliti programe. Jedino su se izdvojili RTS i Bjelogrlić sa svojom produkcijom... Inače, igram u trećoj sezoni "Urgentnog centra".

* Da li vas je angažman u prokaženim "Kursadžijama" udaljio od teatra? Je li to razlog što vas reditelji jedno vreme nisu videli u pozorišnim projektima?

- Vrlo moguće. Nekoliko puta sam objašnjavao da su te 2000. kada su me pozvali u "Kursadžije", još jedna od naših "teških godina". Osim što mi je taj angažman pomogao da plaćam račune, shvatio sam snagu medija. Odigrali smo samo dve predstave u "Dadovu", a onda krenuli na turneju po Bosni. Gde god se gledao Pink, imali smo dnevno po tri-četiri izvođenja! Mislio sam da ću od "Kursadžija" platiti samo nekoliko kirija, a potrajalo je deset godina... Uostalom, nisam prodavao viršle, radio sam glumački posao. Nivo nije bio preveliki, ni po mom ukusu. Ali nije bila reč o podvali, već o pučkom humoru koji je kod nas, pokazalo se, istog takvog nivoa. Ljudi su zavoleli mog Slovenca: mogao sam da izgovaram i telefonski imenik, publika bi se smejala. A one kolege koje su me najviše kritikovale, ubrzo su pitale ima li i za njih mesta u projektu.

Foto Katarina Mihajlović

* Kakvi su karakteri danas za vas izazov?

- Uglavnom sam ambicije u glumi ispunio. One koje nisam, godine mi uskraćuju. Ne mogu da budem ni Romeo ni Hamlet, mada sam u svoje vreme bio "mlad, lep i glup" Kristijan, uz Mikija Manojlovića kao Sirana. Inače, sada bih radije da snimam. Pozorište je prilično naporno. Voleo bih neku seriju poput "Gore-dole". Literarno vrednu, a koja odražava stanje i duh svog vremena.

AUTORSKA EKIPA

U GLUMAČKOJ ekipi u petak veče ćemo videti i Daru Džokić, Jelenu Đokić, Jovanu Gavrilović, Branislava Trifunovića, Petra Benčinu, Vladislava Mihailovića, Martu Bjelicu i Slavena Došla.

Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Magdalena Vlajić, kostimograf Lana Cvijović, a kompozitor Zoran Erić.