VEĆ je i sama činjenica da će peterburški Ermitaž, jedna od najvećih riznica svetskog umetničkog blaga, biti domaćin ovogodišnjeg nastupa Rusije na 58. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, u najavi je bila dovoljno uzbudljiva, da se i po kiši stvorila velika gužva pred otvaranje paviljona u kome su izlagala dva Aleksandra: Sokurov i Šiškin-Hokusai.

Dobitnik Zlatnog lava na filmskom festivalu u Veneciji (za "Fausta"), Sokurov je iz svog "Ruskog kovčega" (čuveni film koji je posvetio Ermitažu) "izvukao" Rembrantovo remek- delo "Povratak bludnog sina". U saradnji sa studentima umetnosti, "razložio ga je na činioce" (crteže, skice, vajarske studije...) i ispričao priču o grehu i oprostu u našem dobu bliskom kataklizmi, u kome vojnici postaju "žive bombe sa upaljenim fitiljom", a niz veliku, filmski animiranu sliku ratnih razaranja - curi krv...

Čitava izložba i nosi ime Lc. 15: 11-32 (obeležje za parabolu o bludnom sinu iz Jevanđelja po Luki), dok u drugom nivou postavke, drugi Aleksandar Šiškin-Hokusai, ulazi u dijalog sa Sokurovom i nasleđem Ermitaža, oživljavajući, uz pomoć pokretnih panela, dela "Flamanske škole", koja se čuvaju u Zimskom dvorcu Venecije sa severa.

Pročitajte još - Ermitaž među najboljim muzejima na svetu

- Sokurov i ja smo različiti umetnici, a zajednička nam je bila tema - Ermitaž, pa je svako izabrao neki svoj put - rekao je, neposredno pošto je podigao zastavu ispred paviljona Rusije, u ekskluzivnom razgovoru, za "Novosti", Aleksandar Šiškin-Hokusai, vizuelni umetnik koji je u svojoj zemlji i van njenih granica priznat i poznat i kao pozorišni scenograf. - Kada vam je tema jedna tako grandiozna institucija, sa takvim nasleđem, poput Ermitaža, pod velikim ste pritiskom odgovornosti. Jedna od najvećih vrednosti života u Rusiji je što postoji Ermitaž.

Holandski majstor Rembrant mu je, kaže, jednako bio zanimljiv kao i Sokurovu, ali se, da bi izbegao jednoznačnost postavke, ipak opredelio da u stilu uličnog pozorišta lutaka reinterpretira njegove savremenike Flamance - Rubensa, Snajdersa, Jordansa...

Delo velikog majstora u tumačenju Aleksandra Sokurova, Foto Luke Walker /Ruski paviljon

- Napravio sam tako svojevrsnu igru sa Sokurovim - objašnjava umetnik. - On je za temu uzeo slikara sa severa, a ja ove sa juga, pa smo tako otvorili i pitanje tog raskola. Slike kojima sam se bavio, sa jedne strane nose jarko sećanje na detinjstvo koje sam proveo u Ermitažu, a sa druge, to što sam se za njih opredelio, podudarilo se sa temom podele države.

Pored podele na Sever i Jug, kao teme, u ruskom paviljonu su se umetnici podelili i po nivoima, pa se do radova našeg sagovornika, kružnim stepenicama spušta u "podzemlje". Inače, za Šiškina-Hokusaija, "andergraund" je prirodna sredina, jer je potekao iz marginalne umetničke grupe "Parazit":

- Reč je o ironičnom nazivu za pokret koji je krajem prošlog veka izrastao iz grupe "Nove tupadžije". Bio je to naš odgovor na ono što su radili Timur Novikov i njegova akademija. "Parazit" je otpočeo tako što je prvo izložbe održavao u hodnicima galerija. Imali smo dogovor sa galerijom "Borej" u Sankt Peterburgu i mnogo godina izložbe su, se održavale u jednoj njihovoj tranzitnoj prostoriji, "parazitirale" na drugim postavkama koje su se tu dešavale. Grupa ima takvu formu da niko nikom nije bio ništa dužan. Sve je besplatno. U međuvremenu, "Parazit" je postao svojevrsna institucija, kroz koju je prošlo oko 500 umetnika. Tu se umetnici isprobavali, jer su imali mogućnost da izlažu gotovo svake nedelje.

Iskustvo stečeno u teatru, vidljivo je u radu kojim se predstavio u Veneciji, što je, tvrdi, posledica dobrog poznavanja te umetnosti:

- Pozorište odlikuju pre svega otvorena osećanja, rad sa prostorom i vremenom, sintetisanje kompozicije. Nisam, međutim, direktno prenosio pozorište u ovaj rad, niti je Sokurov pravio film, iako je veliki filmski reditelj. Film neki zovu umetnost pokretnih slika i mi na postavci imamo pokretne slike, ali one nisu film.

Ruski umetnik je, priča nam, pažljivo obišao ovogodišnju centralnu izložbu Bijenala ("Da živite u zanimljivim vremenima"), a na pitanje šta ova naša vremena čini zanimljivim, odgovara:

- To je naš život, koji je sam po sebi, još uvek dragocenost.

Aleksandar Šiškin-Hokusai, Foto Vikipedija

JAPANCA UZEO "SEBI U SNAGU"

UMETNIK se poigrao i sa svojim prezimenom, koje je nosio i čuveni pejzažista iz 19. veka - Ivan Ivanovič Šiškin (1832 -1898).

- U Rusiji je to prezime obeležje, neka vrsta umetničkog brenda, pa nije loše biti njegov naslednik. I naravno, svima govorim da je to moj deda - kaže u šali umetnik koji je svom potpisu dodao i prezime slikara i grafičara sa Dalekog istoka Kacušika Hokusaija (1760-1849). - Kao što je Šiškin veliki brend u Rusiji, Hokusai je veliko ime u Japanu. Kako volim Japan i način na koji je on slikao, pomislio sam da mogu da ga uzmem "sebi u snagu", da spojim "dva brenda", kao dva brata. Istovremeno sam, tako, temu Rusije prebacio, nekuda još dalje, na Aziju, a ne na Zapad.