Kako je nekada izgledalo obredno kupatilo smešteno u prizemlju beogradske sinagoge, kako je ona dobila ime Koliba mira, ko se hranio u studenstkoj menzi i kako su izgledali časovi veronauke u njenom potkrovlju, kako izgleda jedna ramazanska noć, šta je iftar, a šta su teravije i gde se nalazila Derviška ulica, kao i zašto je obilazak Beogradske nadbiskupije “silazak u istoriju” i zgrada sa mnogo poruka, saznaće sutra posetioci “Noći muzeja”.

Beogradska nadbiskupija, Bajrakli džamija, Šejh mustafino turbe i sinagoga "Sukat šalom" otvoriće svoja vrata za posetioce "Noći muzeja", kao i još šezdesetak lokacija u Beogradu.

Pročitajte još:NOĆ MUZEJA: Priče koje ne bi trebalo propustiti

Obilazak ovih zdanja u centru srpske prestonice biće svojevrsno putovanje kroz nekoliko vekova uzbudljive istorije - od orijentalnog Beograda 17. veka koji je imo 16-17 tekija u kojima su derviši izvodili “zikr” i izučavali dela velikih sufijskih mislilaca, preko sudbonosnog odgovora “ne” Nikole Pašića Autrougarskoj monarhiji u nekadašnjem poslanstvu Autrougarske, danas sedištu Beogradske nadbiskupije, i gradnje Beogradske sinagoge dvadesetih godina prošlog veka, do današnjih dana kada su ovi objekti stecišta vernika i čuvari istorije.

Zvuci orgulja iz Crkve Krista Kralja ispred koje se nalazi ikona Bogorice majke Evrope, raskošna Kapela s moziacima velikog teologa i savetnika pape Franje, Marka Rupnika, doceckaće posetioce u sedištu Beogradske nadbiskupije, gde će moći da vide i kasu u kojoj je čuvan ultimatum Autrougarske Srbiji, knjige o prisutnosti katoličke crkve na ovim prostorima, kao i o “misiji Srbije kao mosta između Istoka i Zapada”.

Pročitajte još:"Noć muzeja" u znaku slobode


Nadbiskup Stanislav Hočevar u razgovoru za Tanjug naglašava da zgrada Beogradske nadbiskupije sama po sebi je poruka i da je ne treba gledati samo kao zgradu sa umetničkim delima.

“To je kuća sa mnogo poruka, a najsnažnija je da se i najjači konflikti mogu prevazići. Beograd svojom istorijom svedoči da je moguće živeti zajedno u različitosti i ova kuća je spomenik Evrope i nada za budućnost”, poručuje nadbiskup Hočevar.

On ukazuje i na važnost samog parka uz kuću u kome su 2006. godine dvojica kopredsednika Međunarodne komisije za teološki razgovor - kardinal Valter Kasper i mitropolit pergamski Jovan Zizjulas, zasadili Libanski kedar (Božje drvo) sa čijim rastom, prema rečima Hočevara, raste i nada za posve bolji dijalog.

Tu je i Drvo mira koje su na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata zasadili tada predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ambašador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner, dok je u centru parka kip Majke Božje.

Hočevar naglašava da su beogradski nadbiskupi često imali vrlo važne uloge u uspostavljanju ponovnih odnosa na ovim prostorima, te posebnu simboliku imaju krila na ulazu u zdanje Beogradske nadbiskupije koja poručuju da treba disati sa oba pluća i da je susret najvažniji, ali i ikona Bogorodice majke Evrope “koja svojom figurom traži Evropu da bi objedinila sve narode da žive u miru”.

Bajrakli džamija


Beograđani koji odluče da u “Noći muzeja” posete Bajrakli džamiju, prema rečima direktorke Kulturnog društva “Gajret” Lejle Alomerović, doživeće poseban susret sa istorijom i verom, jer će videti kako izgledaju džamija i njeno dvorište tokom ramazana i “kakvi su muslimani Beograda u 21. veku”.

“Ako zamislimo Beograd kao veliki muzejski prostor, mi već petu godinu zaredom predstavljamo dva velika i prelepa eksponata - Bajrakli džamiju i Šejh mustafino turbe. Na rubu Beogradske tvrđave vidimo istorijski kontinuitet, istoriju bogatu različitostima i opstanak Božje reči”, istakla je Alomerovićeva.

Ona je izrazila nadu da će muslimani dobiti svoj muzej i da će “kao što u Cara Uroša mogu ući u Galeriju fresaka, da će tako negde na padinama Dorćola ući u Galeriju kuranske kaligrafije”.

U srpskoj prestonici živi i jevrejska zajednica od 2.500 članova, a o sudbini Jevreja u dijaspori svedoči “Sukat Šalom” - šesta sinagoga koja je podignuta u Beogradu, ali je ujedno i jedina koja je preživela zub vremena.

U “Noći muzeja” posetioci će moći da zavire u ormar koji krije tri svitka Tore, pergament na kome je guščijem perom ispisano Mojsijevo petoknjižje, a moći će da pitaju i sve što ih zanima o jevrejskim simbolima kao što su sedmokraki svećnjak (Menora) i Davidova zvezda.

Šejh mustafino turbe


Tu je i stolica za obrezivanje i drugi predmeti koji bude radoznalost i pitanja, a rabin Isak Asiel poručuje da će u “Noći muzeja” utoliti svačiju radoznalost.

Jedno od pitanja je i zbog čega je 2002. Beogradska sinagoga nazvana Kolibom mira.

“Posle svih turbulencija, shvatili smo koliko je naša egzistencija krhka i da bez obzira koliko zgrada deluje čvrsto, može se u sekundi pretvoriti u prah, pa smo je nazvali kolibom. Ako imamo mir, možemo živeti u kolibi. Ako nemamo mir, možemo živeti u armiranom betonu, ali nam ništa neće pomoći”, istakao je rabin Asiel.