Japanski reditelj: Svet je u opasnosti

MOJ glavni cilj je uvek bio da svoj život u potpunosti predam stvaranju filma, da iz njega proistekne jaka, dramatična, uzbudljiva i provokativna priča, koja će kod publike da izazove emotivnu reakciju - da bar neki gledalac kaže da je taj film promenio njegov poged i na svet, ali i na njega samog - kaže u razgovoru za "Novosti" reditelj Kazuo Hara.

Legendarni japanski dokumentarista, i jedan od najcenjenijih filmskih autora u svetu, stigao je u Beograd kao gost 12. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma (Beldoks). Kazuo je u "Kombank dvorani" ovaj festival svečano proglasio otvorenim, a naša publika dobila je jedinstenu priliku da u retrospektivi, koju mu Beldoks priređuje u Jugoslovenskoj kinoteci, vidi ceo njegov opus - dugometražne dokumentarce "Zbogom CP", "Posvećeni život", "Ekstremno privatni Eros: Ljubavna pesma 1974", "Careva ogoljena vojska i dalje maršira", i "Azbestno selo u Japanu".

Ono što je, pored provokativnosti i uzbudljivosti, zajedničko svim Kazuovim filmovima, jeste to što su nastali u njegovoj samostalnoj produkciji.

- Reditelji u Japanu ne traže nikakve sponzore, naša država ne finansira filmsku industriju, ne uzimamo novac za snimanje, ni od televizija. Snalazimo se tako što kao temu za film izaberemo ono što ispituje naš sopstveni način života, društvene i međuljudske odnose. Primera radi, u "Zbogom CP" postoji odnos između ljudi koji imaju cerebralnu paralizu i onih koji su zdravi. Ali, kada vidimo kako žive oni koji su u stanju posebnih potreba, a kako oni koji su navodno normalni, dolazimo do pitanja ko je tu zdrav, a ko bolestan.

Ta relacija - da stvaraju slobodno, da nemaju stege finansijera koji će im određivati kakve će filmove snimati i kojim će se temama baviti, kako ističe Kazuo, japanskim rediteljima je najvažnija.

Pročitajte još: Potraga za precima

- Ali, s druge strane, s obzirom na to da smo odabrali taj način stvaranja filma, naše priče i teme su uvek morale da budu ekstremne, angažovane, polemične, jer u protivnom, publika ne bi ni došla da ih gleda i ne bi mogla da reaguje na njih.

"Ekstremno privatni eros" - Foto Promo

Na pitanje kako vlast u njegovoj zemlji reaguje na kritične i angažovane filmove, kao što je, primera radi, njegov ekstremni dokumentarac "Careva ogoljena vojska i dalje maršira", Kazuo kaže da u Japanu nema te prakse da se neki reditelj etiketira kao "državni neprijatelj", da se film zabrani za prikazivanje ili cenzuriše.

- Nisam imao problema zbog svojih filmova - kad smo prvi put prikazali "Carevu ogoljenu vojsku" primili smo dosta raznih poruka, jer su ljudi bili zabrinuti da li će ekstremna desnica u Japanu pokušati da zaustavi film, ali se to na kraju nije desilo. Koliko znam, u mojoj zemlji je bilo svega nekoliko incidentnih primera u tom smislu. Recimo, dokumentarac "Jasokuni", koji se bavi odnosima između Korejaca i Japanaca u Drugom svetskom ratu, i koji zbog masakra koji se dogodio i danas izaziva kontroverze, bio je cenzurisan tako što naši bioskopi nisu hteli da ga prikazuju da se ne bi produbio problem između naših država. Polemike je izazvao i dokumentarac koji se u svetu dosta prikazivao, a govori o lovu na delfine u Japanu, ali je zahvaljujući građanskom aktivizmu koji se pokrenuo ipak stigao u naše bioskope - ističe Kazuo.

Ono što slavni japanski avangardista vidi kao najveći problem u društvu svoje zemlje danas, ali i globalno, o kojem treba što više govoriti na filmu, jeste suzbijanje demokratskih vrednosti.

"Azbestno selo u Japanu"

- Od 1945, kada se Japan našao na strani poraženih u Drugom svetskom ratu, počeo je da prihvata demokratiju kao sistem političkih i društvenih vrednosti, i negde sedamdesetih godina prošlog veka stekao se utisak da je demokratija u mojoj zemlji pustila čvrste korene. Ono što se, međutim, kasnije dešavalo pokazuje da je establišment moći polako počeo da suzbija taj sistem, a poslednjih godina Japan je ušao u fazu rušenja demokratije. I to je ono što vidim kao najveći problem. Meni, koji sam rođen 1945, demokratija kao društveno uređenje je u samoj srži bića, jer sam odrastao u takvom ambijentu, i sve što se danas događa doživljavam vrlo potresno. Posebno me uznemirava to što narod u Japanu, kome bi demokratija trebalo da bude suština življenja, u stvari, kao da više i ne želi svoja demokratska prava. To se dešava globalno, ne samo u mojoj zemlji, i mislim da svet ima opasne probleme - ističe Kazuo Hara.

GRAD KOJI IMA TOPLINU

KAZUO Hara održao je juče u Jugoslovenskoj kinoteci masterklas, a u svojim utiscima iz Beograda ističe toplinu.

- Ljudi su vrlo srdačni, a posebno me raduje što vidim da vaš grad čuva svoju posebnost u arhitekturi. To mu daje toplinu i šarm, i to morate da sačuvate. Tokio se izgradio savremenim oblakoderima i zdanjima da više nema svoje autentično lice i dušu, počeo je da liči na bilo koji drugi grad, bilo gde u svetu. Prijatno sam iznenađen i vašom publikom - toliku živahnost ljudi svih generacija koji su pokušavali da dođu do karata na otvaranju Beldoksa, i prepunu bioskopsku salu, u Japanu dugo nisam video.