PREMA oceni nekoliko svetski poznatih turističkih sajtova i organizacija, Srbija je svrstana u najbolje destinacije u svetu. Turisti su pozvani da posete našu zemlju i dožive njene jedinstvene prirodne lepote i kulturna dobra. Dobijanjem prestižnog statusa svetske turističke destinacije, Srbija je drastično povećala prihod ostvaren u oblasti turizma. Izgradnji slike o našoj zemlji kao jednistvenoj oazi lepote doprinele su fotografije kulturnih i prirodnih dragulja: Kalemegdana, jezera Uvac, Zaovinskog jezera, fruškogorskih manastira smeštenih u stoletnim šumama. Gotovo da nema turističkog kataloga bez fotografija u svetu jedinstvenih lepota.

Međutim, da li je Srbija turistički biser Evrope, ili je samo slika đubrišta, devastacije, pogrešne urbanizacije, lošeg prostornog planiranja, neplanskog eksploatisanja i uništavanja svega što postoji: od jedinstvenih kulturnih dobara do retkih prirodnih lepota? Nasuprot lažnoj slici prelepe Srbije koju šaljemo u svet, alarmantno i šokirajuće deluju fotografije kojima je preplavljen internet, koje otrežnjujuće svedoče o neverovatno teškoj devastaciji prirodnih i kulturnih bogatstava Srbije. Na tim fotografijama nalaze se zaštićena nacionalna dobra pod opsadom građevinskih mašina poput šireg područja Kalemegdana, presušena korita najlepših jezera u Evropi u koja se klizištima urušavaju okolne šume, ili beživotne planine opustošene zbog divljačke seče stoletnih šuma. Alarmantno deluju podaci da je u Srbiji na delu uništavanje više od 500 reka, na hiljade potoka, zbog čega bespovratno ostajemo bez osnovnog životnog resursa - vode! Stanovnici Srbije izloženi su produženom dejstvu uranijuma iz NATO bombi, uvozimo hranu najnižeg mogućeg kvaliteta, genetski modifikovanu i opasnu po zdravlje, deca nam se igraju "otrovnim igračkama", postali smo deponija tehnološkog otpada, iz Evrope uvozimo automobile namenjene reciklaži...

PROČITAJTE I: POZORIŠNA KRITIKA: Izneverena očekivanja

Na planu urbanizma na delu je opšta devastacija gradskih prostora. Pod naletom beskrupuloznih investitora nestaju poslednje gradske humane oaze i parkovi, ruše se zakonom zaštićeni spomenici kulture da bi ustupili prostor tržnim centrima. Zbog bolesnih ambicija neukih političara i gladi moćnika za novcem, gradovi postaju smetlišta umesto da budu mesta pristojnog života. Ali, postoji nešto još opasnije od haotične dezurbanizacije. To je alarmantno uništenje kulture naroda, zbog čega se pretvaramo u mentalno đubrište. U carstvu rijalitija, pornografije, duhovnog nasilništva u svim društvenim sferama, od neprosvećenih do političara i akademika, padamo dramatičnom brzinom na civilizacijsko dno. Kao što je u ekološkom i urbanom smislu zemlja opustošena, razvoj kulture u Srbiji je degradiran, zaustavljen. Tome se treba suprotstaviti. I tu se više ne radi o novcu. Radi se o opredeljenju nacije za opstanak ili nestanak.