Prokleta avlija Ozne

BOGU i narodu treba pošteno služiti i bez roptanja ispijati životne čaše čemera i stoički podnositi sve patnje, zapisao je protojerej Sava Banković na kraju svoje knjige o 19 godina političkog robijanja u Brozovoj Jugoslaviji. Delo je prvi put objavljeno 1991, a mali tiraž je odavno rasprodat. Izdavačka kuća "Katena mundi" je ponovnim objavljivanjem ove knjige napravila neprocenjivu uslugu srpskoj kulturi sećanja i suočavanja sa prošlošću. Banković je prvorazredan svedok "revolucionarnog terora" koji je bio najstrašniji 1944. i 1945. u kazamatima političke policije - Ozne.

Prota Sava je zbog "zločina" drugačijeg mišljenja prvo bio osuđen na smrt, a zatim je kazna preinačena u dugogodišnju robiju. Stradao je zbog optužbe da je javno govorio protiv komunizma, ali zatvori su bili puni i onih koji se nisu politički izjašnjavali. Ko god je bio "isuviše Srbin" po proceni Ozne, bio je viđen za hapšenje. Nisu bili pošteđeni ni članovi partizanskih porodica. Banković to ilustruje reakcijom tužioca Vasiljevića na urgenciju partizanskih oficira za Branka Medana iz Drvara, osuđenog na smrt: "On je osuđen na smrt najviše zbog toga što je stalno isticao srpstvo i pravio se velikim Srbinom a to mu ništa nije trebalo."

Banković je ostavio svedočanstvo vanvremenske vrednosti. Iako knjiga opisuje užase naizgled davno prošlog vremena, u njoj prepoznajemo mentalitet sebičnosti, pohlepe, isključivosti i primitivizma, koji opstaje od biblijskih vremena do danas. Zahvaljujući njoj saznajemo da su 1951, posle uspostavljanja diplomatskih odnosa s Nemačkom, ponizno pušteni iz jugoslovenskih zatvora svi osuđeni okupatorski vojnici, bez obzira na zločine koje su počinili.

PROČITAJTE I: "Mrak" u životu i duši

- Pušteni su i svi bogataši i industrijalci kojima je konfiskovana imovina i uzet novac iz inostranih banaka i sem nas (sveštenika) i nekolicine intelektualaca ostala je u zatvoru samo sirotinja, radnik i seljak - zabeležio je Banković.

U Bankovićevoj knjizi nema samosažaljevanja, ni priče o bedi i patnjama njegove prokazane porodice. Ni jadanja zbog toga što su mu posle izdržane kazne crkveni arhijereji okrenuli leđa, plašeći se da im vlast ne zameri što pomažu obeleženom. Potresna Bankovićeva ispovest podseća na žitije ranohrišćanskog mučenika koji sa sapatnicima u prenatrpanim smrdljivim ćelijama provodi besane noći, strepeći da li će biti u sledećoj grupi koju će oznaši u gluvo doba odvesti u smrt.

- Četrdeset i dva Srbina nestadoše u mračnoj noći da ih nikada više ne vide njihovi roditelji i deca. Odoše da im mitraljezi izrešetaju tela, zatim da budu zakopani i kad svane da niko ne zna šta je bilo s njima. Preko njih će još y toku noći preći valjak i poravnati sa zemljom njihove grobove - zapisao je prota Banković.

Sa zaprepašćenjem je slušao reči oznaša: "Požurimo sa čišćenjem i što je za streljanje da se strelja do petnaestog februara, jer posle počinju sa radom vojni sudovi i ono što ostane moramo predati njima."

- Dešavalo se da posle deset do petnaest dana prozivaju za puštanje ljude koje su prethodno ubili, jer se utvrdilo da su pohapšeni ni krivi ni dužni. Zašto Srbin Srbina ubija? Zašto čovek čoveka ubija? Oni što ubijaju veruju da su ovi ljudi smetnja, kočnica za bolju i srećniju budućnost srpske nacije i celog čovečanstva, pa ubijajući misle da čine dobro delo.

Oni što izdaju naređenja za ubijanje ljudi znaju da neće biti ništa bolje, ali im treba da se učvrste na vlasti. Treba ubijanjem ljudi uterati strah narodu u kosti pa da niko ni prstom ne mrdne protiv onoga što vlastodršci budu radili i sprovodili - zapisao je prota Banković.