Miro Vuksanović: Čitanje nije presušilo, ali se knjige uzimaju na eks

UTRKUJEMO se ko će gorim imenicama nazvati našu savremenost. Takav hor nema nikakvu šansu, čak i kada mu je dirigent izuzetan. Loši uslovi i nikakve prilike najbolji su izazov za uspeh. Odatle smo krenuli kada smo smislili ediciju koja će da prikaže milenijum srpske književnosti. Malo ko nam je verovao. Pustili su nas, sa zadovoljstvom, da propadnemo. Ovde mislim na lakome i zavidljive. A mi imamo sto knjiga u ediciji. To je pobeda koja ima smisla. Ali, nismo ni na pola puta.

Ovako književnik i akademik Miro Vuksanović, za "Novosti", objašnjava kako se u vremenu velike oskudice i para i ideja krenulo u izdavački poduhvat objavljivanja Antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti" i dokle se za deset godina stiglo. Antologija predstavlja veliki istorijski obuhvat literarne reči od 12. do 21. veka, od usmene i žitijske književnosti do savremenih književnih žanrova.

PROČITAJTE JOŠ: KONTROVERZNA KNjIGA NEMAČKOG PISCA: Andrića reklamira vezujući ga za Hitlera

- Prvi kriterijum je bio kanonski - objašnjava Vuksanović, pokretač i glavni urednik edicije "Deset vekova srpske književnosti". - On donosi knjige koje su postale opšte kulturno dobro svog naroda. Drugi prilaz je otkrivački. On traži nepravedno zaboravljene knjige, važne kao znak svog vremena i kao naš razgovor sa prošlošću. Svaki uspeh mora da ima siguran korak ako namerava da ode visoko.

* Šta biva kada novo potire ono što je nastalo ranije?

- Vremena se prožimaju tako što ih povezuju pojave u njima. Ništa u ljudskom poslu nije samoniklo. Sve ima svoje oslonce i svoje namere za osvajanje nepoznatog. Ko ne prepoznaje kontinuitet, sukobiće se sa sobom. Tako je i u književnosti, i u svakoj umetnosti. Tek kada plod sazri i otpadne, iz njega niče mladica. U književnim sazrevanjima to je izdaleka vidljivo, svuda, u antologijama najpotpunije.

* Šta je osnovna koncepcijska zamisao antologijske edicije koju od početka uređujete?

- Osnovna namera i odabrani načini da se ona ostvari vrlo su jednostavni. Biranjem iz usmene i žitijske literature kao početnih oblika, potom iz stare dubrovačke književnosti, iz doba prosvećenosti, iz prethodna dva veka i ovog našeg, iz svih žanrova, na svim oblicima srpskog jezika, predvukovskog i savremenog, odasvud gde su Srbi živeli i dobro pisali, bez bilo kakvog podešavanja i navijanja, iz celog milenijuma, uzimanje onog što uspešno obeležava svoje doba vodi u antologijsku ediciju koja bi, da je sreće, bila u svakoj srpskoj kući koja drži do sebe.

* Antologija ima dve serije, šta je okosnica prve, a šta druge?

- Jesu dve serije, ali su jedna u drugoj. Prožimaju se. U prvoj su knjige iz ranijih stoleća i dobar deo antologijskih knjiga iz dvadesetog i našeg veka. Išli smo postupno i oprezno. Obe serije moraju da budu antologijske. Početna ima 121 naslov, prvi deo druge serije ima 40 naslova, a u njima su imena stotine pisaca, koji imaju posebne i zajedničke knjige. Dosad smo uvrstili pisce koji su rođeni pre 1930. i mali deo mlađih. Antologija je otvorena. Biranje se nastavlja.

* Ko su glavni junaci edicije?

- Glavni junak milenijuma srpske književnosti je srpski jezik. Glavna junakinja je srpska reč. Bez nje nema literature, nikakve, a kamoli antologijske. I junaci su pisci koji su na najbolji način stopili misao, sliku i rečenicu. Najviše knjiga u ediciji imaju Andrić i Crnjanski. To kaže da je dvadeseti vek u središtu i da tamo ima najviše primera za ugled, podsticaj i učenje.

* U proteklih deset godina često su vas pitali zašto su u prvoj seriji izostavljeni neki pisci dvadesetog veka...

- Možda nismo precizno objasnili ko će da bude u drugoj seriji, iako načela, imena pisaca i priređivača i objašnjenja o ukupnom poslu izlaze na kraju svake knjige. Priznajem da nismo našli najbolji postupak, ali to ne osporava najbolju nameru. A primedbi, zlobnih i dobronamernih, bilo je u velikim količinama. Pohvale bismo mogli da nazovemo - pohvalice. Osude se izgovaraju iz punih usta i glasno, a podrške stegnuto i prigušeno. To nije neobično. Malo ko voli tuđi uspeh, u svim serijama i izvan njih.

* Stizale su i optužbe da ste prisvojili hrvatske i crnogorske pisce...

- U Hrvatskoj se pojavilo na desetine žestokih napada. U svakom je isto. Ovaj koji kazuje odgovore odabran je za idealni uzorak. Kao član SANU povezan je sa čuvenim Memorandumom, iako je bio daleko od njegovog nastanka i zavereničkog nestanka, a kao čovek rođen u Crnoj Gori povezan je sa napadima na Dubrovnik, iako je bio jako daleko od tih događanja. Važno je bilo izmisliti tezu za unapred spremljen zaključak. Zaboravili su kako su učeni Dubrovčani pisali o svom jeziku i svojoj tradiciji. Mi smo poštovali njihova stanovišta. Svak uređuje svoj književni korpus po merilima koja smatra najboljim. A kada je reč o Crnogorcima, to je čudo za sebe, jer niko ne može da svoje pretvori u tuđe a da ne ošteti oboje.

* Na čelu ste Upravnog odbora Andrićeve zadužbine, šta vam je sada u fokusu?

- Hrvati svojataju Andrića, uporno, sve do onog trenutka kada moraju da zatraže autorska prava od njegove Zadužbine i kad vide da ga moraju prevoditi na svoj jezik. Međutim, to nije nikakav napor u radu zadužbine. Bitno je da sada, posle dugih priprema, objavimo kritičko izdanje Andrićevih dela. Počeli smo od pripovedaka. To je glavni i najbolji rezultat Andrićeve umetnosti. On je i svoje romane nazivao hronikama i pripovedačkim nizovima. Pisac nije izučen na potpun način i nije potpuno utemeljen ako nisu štampana kritička izdanja njegovih knjiga. Zato je objavljivanje deset tomova u prethodne dve godine i priprema još pet za iduću godinu, gde su sve Andrićeve pripovetke, njih 136, priređenih po savremenim merilima za kritička izdanja, veliki uspeh i posao od nacionalnog značaja.

* Da li i dalje smatrate da umetnička književnost nije u modi i da je čitanje presušilo?

- Čitanje nije presušilo, ali se najviše uzimaju knjige na eks. Kao što se ispija brlja u krčmi. Od toga se čovek strese, malo utrne i ne zna da je uzeo otrovčić. Lagano "ispijanje" štiva, sa budnim mislima i osećanjima, sleduje ljudima koji znaju da je čitanje i rad i lek u isti mah.

PROČITAJTE JOŠ: Velika ruža naše književnosti

* Živimo li u dobu škrtog jezika i brzog govora?

- Možda ćemo, umesto pisama, uskoro u porukama da šaljemo samo repiće od slova, da se u razgovorima sporazumevamo slogovima, da umesto čitanja nastavimo da mrdamo usnama i da se vraćamo gde smo davno bili. Ovo jeste karikatura, ali i opomena.

* Kada možemo da očekujemo vašu novu knjigu?

- Samo što nije. U njoj su razni spisi, kratki, jezgroviti, koji su danonoćnik u nastavcima. Činim koliko mogu. U književnosti je sigurnost.