Vico Dardić se pojavio na našoj kulturnoj sceni u vreme kada je reč, pesnička reč, nešto značila onima koji je slušaju. Ima tome pedeset godina. Čitati poeziju bilo je, tada, jedno... Ići na književne večeri i slušati poeziju bilo je nešto sasvim drugo.

Publiku su činili mladi ljudi, uglavnom dvadesetogodišnjaci. Bilo je to vreme previranja, studentskih nemira, mladalačke uzavrelosti, vreme crnog talasa na filmu, u slikarstvu, novog realizma i kritičke poezije u književnosti, liberalizma, maspoka, progona profesora Filozofskog fakulteta, amandmana na Ustav koji će verifikovati početak raspada Jugoslavije. Sale domova kulture, Univerziteta, Doma omladine Beograda bile su pune. Ideja i domišljatosti nije nedostajalo.


PROČITAJTE JOŠ: Filharmoničari sviraju Diznijevu fantaziju na otvorenom

Pesničkih manifestacija bilo je napretek. Jedna priredba ostala je do današnjih dana neprevaziđena... Velikani reči u Narodnom pozorištu: Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Branko Ćopić, Meša Selimović, Stevan Raičković... Beograd nikad pre i nikad posle nije doživeo takav susret s pesnicima i piscima.

Beogradski recitatorski krug regrutovao se na Univerzitetu. Bili su to mladi ljudi koji su voleli poeziju, a nisu bili glumci, niti im je padalo na pamet da studiraju glumu. Prvi je tu fantastičnu avanturu u srpskom kulturnom životu započeo Ratomir Rale Damjanović koji je, pored svih stihova iz narodne i umetničke poezije znao još, naizust, i "Ilijadu" i "Odiseju"... Među prvima mu se pridružio Vico Dardić i ostao veran svom životnom izboru do kraja.

Dardića je najpre opčinio Lorka. Brzo se sprijateljio sa tada mladim gitaristom Urošem Dojčinovićem i počeo je njihov zajednički umetnički put. Uroševa gitara, Lorkini stihovi i Dardićeva interpretacija osvajali su publiku i u Beogradu, i u Srbiji...

Posle izvesnog vremena Dardić se usudio da napravi celovečernju predstavu od stihova Rake Drainca “Bandit ili pesnik” ... Predstavu je režirao Miša Janketić. Čini se da teži zadatak Vico nije mogao sebi da zada. Ali, nije to bio zadatak koji prevazilazi njegove mogućnosti. Drugo, Rakina poezija mu je pružala priliku da svaki put prekomponuje materijal i napravi drukčiju predstavu. Ta predstava započeta u malom teatru u Nušićevoj ulici imala je do sada nebrojeno izvođenja u različitim oblicima u Beogradu, Toplici, Beču...

Saradnja sa gitaristom Urošem Dojčinovićem / Foto Privatna arhiva

Kada se smanjila mogućnost putovanja, a i iz želje da svoj rad učini trajnijim, Vico Dardić je počeo da snima svoje interpretacije na kompakt-diskove. Tako je njegova umetnost govorenja stihova mogla da prodre dalje, da stigne do više slušalaca. Ono što je ranije moglo da se čuje samo jednom, sada je slušaocu stajalo na raspolaganju.

Na kompakt-diskovima našli su se “Stražilovo”, Miloša Crnjanskog i Njegoševa “Luča mikrokozma”. Snimci su pomogli Dardiću da radi na usavršavanju svog umetničkog izraza. Njegovo kazivanje “Stražilova” može se uvrstiti među najbolje interpretacije ovog dela Miloša Crnjanskog uopšte. Nema sumnje da je to zahtevalo naporan i samopregoran rad, jer reč je o jednoj od naših najsloženijih pesama u kompozicionom smislu, a da ne govorimo o brojnim značenjskim zamkama koje u stihovima postoje.

Ništa jednostavniji zadatak nije bilo ni snimanje Njegoševe “Luče mikrokozma”. Možda je “Luča” bila i složenija, ali Dardićev uspeh je i ovde nesumnjiv. Urađen je i taj tonski zapis i jednom će neko, u vremenima koja dolaze, moći da čuje kako je Njegoša razumevao i govorio neko u prvoj polovini dvadeset prvog veka.


PROČITAJTE JOŠ: Dugo skrivena Kafkina dela blizu otkrivanja

Dardić je ostao jedini, usamljeni rapsod srpske poezije. Zanimanje za poeziju je tužno splasnulo. Sada poeziju niko i ne čita i ne sluša, ali zato svi pokušavaju da zapišu svoje “genijalne” stihove i misli. Ostao nam je jedan rapsod da tumači stihove velikih, kojih više nema...