TV KRITIKA: Laž nad lažima

U šestoj epizodi gotovo i da nema kralja Petra. On kaže: "Dolazi još jedan prokleti rat" i nestaje iz filma. Sada je na redu narod, tj. srpski vojnik, koji dobija Cersku bitku kroz neki neobičan vid samosazrevanja i samoorganizvanja, predvođen podoficirima i nižim oficirima, kao da u srpskoj vojsci nije postojalo jedinstvo komandovanja. Vide se doduše i Stepa i regent Aleksandar, ali kao nemi svedoci, koji ravnodušno zure kroz okulare i odbijaju dimove dok, negde ispod njih, tutnji klanica. Ovo je direktni relikt titoističkog tumačenja srpskih pobeda u Velikom ratu.

Pošto nisu mogli da ih negiraju, komunisti su ih sve do jedne pripisali nižim slojevima društva - naoružanom seljaku i ponekom "poštenom oficiru" - dok su "klasni neprijatelji", tj. velikosrpska reakcija mirno pušili na nekom zaklonjenom mestu i čekali da oba proletarijata iskrvare u besmislenom, imperijalističom pokolju. Čak ni srpski socijalisti onog doba, predvođeni Dimitrijem Tucovićem, koji je junački položio život kao srpski oficir na Vrapčem brdu 1914, nisu zastupali ovu infamnu tezu. Nju su, posle Drezdenskog kongresa KPJ, doneli dežurni austromarksisti u službi Kominterne i sam Josip Broz, naročito alergičan na bitke u kojima je učestvovao na strani neprijatelja, u svojstvu honvedskog štabsgefrajtera.

PROČITAJTE JOŠ: TV KRITIKA: Čiji je ovo kralj Petar?

Lično je napisao na margini sinopsisa za film "Kolubarska bitka", koji mu je dostavljen na uvid: "Ovo je jako opasno! Ne snimati!" Znajući za takav odnos svog gazde prema srpskom vojevanju 1914-1918. Titova nomenklatura stavila je ovu temu na strogi indeks. Tako se dogodilo da film "Marš na Drinu" (koji se 1964. godine provukao kroz iglene uši, ali to je druga priča) bude za više od pola veka jedini film sa ovom tematikom - častan ali jedini - čak i istinitiji i bolji od svega što nam ovi danas serviraju.

I Ristovski kao i neposredno pre njih Antonijević ("Zaspanka za vojnike") povlađuju ovom "klasnom pristupu": rat je nepravedan i surov ("Rat u svima nama ubija dušu", kaže navodno kralj Petar), vojsku slabo hrani i smušeno vodi neki imaginarijum, vlada nerazumljiva zbrka. U "Zaspanci" se ne zna zašto srpska vojska 1914. odlazi u rat, njome komanduju zbunjeni niži oficiri, a trupe uopšte ne razaznaju smisao pokreta. U jednom trenutku, jedan od glavnih likova, neki poručnik, kaže u očaju: "Pogrešno! Sve je pogrešno". I u "Kralju Petru" postoji jedna slična sentenca: narednik Života, koji rukovodi bitkom sa cigarom u zubima, pita se cinično: "Jel' ima ovde iko da nešto zna?" Onaj ko ne zna istoriju, mogao bi da se stvarno zapita: ko je uopšte vodio ovaj Veliki rat i zašto? Neka Vrhovna komanda ili suludi prinčevi, koji vitlaju bojnim poljem za svoj račun?

Milan Kolak tumači lik Marinka Spasojevića

Uopšte, mnogo je sličnosti sa Antonijevićevom "Zaspankom", što nije slučajno. I ono skandalozno ubijanje razoružanog neprijateljskog ranjenika, koje vrši srpski vojnik na bojnom polju, i to im je zajedničko. U Velikom ratu nismo videli srpskog vojnika koji ubija zarobljenike, nego ih je vukao za sobom i hranio preko Albanije i kad sam nije imao šta da jede, o čemu pišu Arčibald Rajs i Džon Rid. Takvo nepočinstvo, koje nikada nije bilo zabeleženo i koje je izmislila naknadna pamet ove serije najpre pokušava glavom legendarni "najmlađi kaplar u Velikom ratu" Momčilo Gavrić, istorijska ličnost epske moralnosti, a kada mu to ne uspeva, izvršava - glavni junak filma Marinko, onaj kome su namenjene "čarape kralja Petra"! Laž je nad lažima da je srpska vojska ubijala bespomoćne neprijateljske ranjenike. Tako nešto jednostavno se nije događalo i za to delo, zna se, sledovali bi preki sud i kratak postupak. Kome treba da danas spinuje ovakvu sliku u TV seriji Javnog servisa Srbije?

Danica Ristovski kao Makrena

Istaknuti srpski izdavač Zoran Kolundžija ima rečit odgovor: "Favorizuje se fikcija, a zanemaruje se ili stavljaju u drugi plan činjenice, a upravo je problem našeg društva što smo živeli u dogovorenoj istoriji, dogovorenoj ekonomiji, dogovorenom bratstvu i jedinstvu i nismo znali prave činjenice. Kako je moguće da srpski vojnik u dva nova filma o Srbiji i Prvom svetskom ratu ubija zarobljenog protivnika? Ko je imalo pratio literaturu zna da je to nemoguće", a zatim dodaje nešto od naročitog značaja: "Zapazio sam da dosetljive filmadžije koriste frazu: naš je film izbalansiranog pristupa?! Valja ga prodati van Srbije, treba misliti na moguće konkurse kod stranaca", a onda je poželjno da nismo baš dobri."

Ivan Vujić u ulozi Marinka

PROČITAJTE JOŠ: SANU dobija novo lice

Poželjno je, dakle, da smo i mi vršili zločine, da smo kao i naši dušmani ubijali zarobljenike i uopšte, da delimo istu krivicu sa našim neprijateljima. To nam je saopšteno prošlog novembra pod Trijumfalnom kapijom. To se i Ristovskima učinilo politički korektnim i to su odučili da nam, za milione naših para, isporuče kao svoju umetničku istinu.