UOČI emitovanja pete epizode izašao je u ovom listu autorski tekst književnika Milovana Vitezovića, jednog od scenarista serije, pod naslovom "Ovo nije kralj Petar Prvi - ni svoj ni moj". Dobro je što tu, a i na drugim mestima u ovom tekstu, naš istaknuti autor jasno potvrđuje ono što mi pišemo od početka: u ovom preduzeću lik i delo kralja Srbije Petra Prvog Karađorđevića istorijski su izvrnuti na nedopustiv način i degradirani. Fikcija, koja se pritom nudi zauzvrat, površna je i loše sročena, sa zastrašujućim rupama u radnji i nizom rediteljskih promašaja, o čemu smo opširnije govorili u do sada objavljenim kritikama. Rezultat ove serije je u celini slab, a šta god da se još dogodi do kraja, ne može bitnije promeniti ovaj utisak.

Pročitajet još - TV KRITIKA: Kralj Petar Prvi - Fikcija, ali loša fikcija

Milovan Vitezović nam još saopštava da je njegov scenario, pod naslovom "Čarape kralja Petra" (koji je podneo "Zilion film" Lazara Ristovskog) podržao Filmski centar Srbije u cilju obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i to pod njegovim (Vitezovićevim) imenom i naslovom romana koji je poslužio kao pretekst za film i TV seriju, o čemu svedoče odluka Upravnog odbora FCS i ugovori u posedu autora. To znači da sredstva nisu predata firmi Ristovskog da ih upotrebi i potroši kako ona nađe za shodno i to još u pravljenju nečeg što sa Vitezovićevim scenarijem nema blage veze. Novac i podrška su dati namenski, za tačno navedeni tekst, a ne za neki drugi. Za sve ono što se dogodilo potom, kao i za krajnji učinak filma i serije, odgovornost isključivo snose producenti ("Zilion" i RTS). Pravno, tako stoji stvar. Vitezovićev ugled i naslov njegovog romana korišćeni su samo u fazi pribavljanja para i podrške, a posle - teraj Lenka. Štaviše, neke druge osobe napisale su sasvim drugačiji tekst, potpuno suprotan duhu Vitezovićevog scenarija, kao i porukama cele srpske novije istorije.

Aleksandar Vuković u ulozi regenta Aleksandra

Peta epizoda odiše ovim duhom ("... dosta tvrdim i mrgodnim, u izmišljenim zaverama, pa i slikama uvredljivim za sam narod, pogotovu što se nisu dogodile..." piše Vitezović), od čega ćemo se ovde zadržati samo na jednom, ali možda najvažnijem pitanju: čuvenom ultimatumu Austrougarske Srbiji od 10/23. jula 1914. čime je, faktički, započeo Prvi svetski rat. Sve smo već znali o okolnostima, pozadini i posledicama ovog dokumenta, koji je po rečima britanskog ministra spoljnih poslova ser Edvarda Greja bio "najteži ultimatum ikada upućen jednoj državi od strane druge".

Sav vodeći krem epohe smatrao je da se njegovi zahtevi ne mogu ispuniti i da je ultimatum samo način za stvaranje povoda za rat. Svi - političari i diplomati, pa ruski, čak i nemački car. Samo je, prema fikciji Ristovskog, srpski kralj bio za to da se ovaj ultimatum - prihvati! Iz nekog šafolja u kome se brčka, kralj Petar dovikuje, otprilike ovo: "Savetovao sam im da prihvate ultimatum! Inat će nas skupo koštati! Ako im je do ratovanja moraće bez mene!".

Danica Ristovski

Pročitajte još - OVACIJE U TRI SALE ZA PRIČU O HEROJSTVU: Film "Kralj Petar Prvi" premijerno prikazan u Beogradu (FOTO)

Ivan Vujić Foto Promo

Ova izmišljotina, ova zlonamerna laž odnosi se na razumni i maksimalno suzdržani odgovor srpske vlade koji su pisali najveći politički umovi tadašnje Srbije, gde se učtivo, ali odlučno odbija samo jedna tačka ultimatuma - ona koja zadire u suverenitet srpske države. Kralj Petar Karađorđević Prvi, koji je sav svoj život posvetio izgradnji ovog suvereniteta, savetuje, iz usta Lazara Ristovskog, da se taj suverenitet pogazi! Odbranu svog doma naziva inatom! Objavljuje da dezertira! Sve suprotno onome što je tada mislio, govorio i tvorio. Strašno i nepojamno šta je sve moglo da se rodi u glavama bolesnih umova, potpisnika ovog scenarija i serije. Celu savremenu istoriju srpskog naroda bacaju oni pod noge svojoj izopačenoj fikciji, čiji je jedini motiv promena istorijske svesti srpskog naroda. Austrijski ultimatum je trebalo prihvatiti! I to o nečuvenom trošku tog istog naroda, njegovih institucija i njegovog televizijskog servisa. Sam Vitezović, na kraju svog obraćanja javnosti, sve to naziva "veoma skupim pokušajem da se neznanjem, veoma velikim neznanjem, promeni istorijska matrica srpskog početka dvadesetog veka i da se naruži najslavniji mirnodopski period srpske istorije". Ako ono što smo videli u ovoj seriji nije kralj Petar "ni svoj ni Vitezovićev", čiji je onda? Četvorice slučajnih neznalica, koji su straćili ogroman narodni novac i poverenje? Ili se iza svega ovoga krije nešto - mnogo ozbiljnije?