POVODOM 80 godina od rođenja i pet godina od smrti Momira Vojvodića (1939-2014), u SKZ je nedavno upriličen omaž ovom istaknutom pesniku, autoru više od 40 zbirki stihova, o kome su govorili njegovi dugogodišnji prijatelji Goran Đorđević i Dragan Lakićević.

- Bio je pesnik koji je istinski slikao i nosio u sebi Metohiju - rekao je Đorđević. - Nije priznavao nikakve književne novotarije. Znao je mnogo, činilo se da je čitao danonoćno. Istorija srpske književnosti pamti ga kao utemeljenog srpskog pesnika, zatočenika kosovskog mita, čoveka velikog znanja, umeća, nesvakidašnjeg talenta.

Lakićević je istakao kako je Vojvodić bio živopisna figura, izuzetno duhovit čovek i sjajan besednik. Nekada je, kada je bio narodni poslanik, dolazio u Beograd u odelu i kravati, a nekada noseći torbe knjiga. Smatran je najvećim Srbinom 20. veka u Crnoj Gori.


PROČITAJTE JOŠ - Žitije pisao u jednom dahu


U nadahnutom eseju prof. dr Lidija Tomić ga je nazvala pesnikom srpske duše i otpora, i zapisala:

- Objedinio je Momir Vojvodić temu srpskog čoveka, od Sv. Save do savremenog doba. Između nasleđa, tradicije i tehnološkog doba, prirode i civilizacije, Vojvodićev poetski subjekt tragao je za uzvišenim stanjima podviga, za vrlinom i etikom žrtve pred izazovima nasilja.

Vojvodićeve stihove koji se pamte kazivali su glumci Aleksa Radojlović i Nikola Ugrinović.