DELIKATNI ZADATAK ZA PROSLAVLJENOG REDITELJA: Kusturica snima film o Jasenovcu

USTAŠKI zločini nad Srbima, Jasenovac i ostali logori u Drugom svetskom ratu, to je prvi krug pakla, a i deveti, mitološka tačka koju smo zaboravili i namerno potisnuli u drugi plan, i iz političkih i ideoloških razloga ćutali o tome. Pristanak da se na filmu govori o Jasenovcu nije dala nijedna vlast od 1945. godine do danas. Sada je ćutanje prekinuto, jer se pravi nekoliko filmova o tome. Jako mi je drago što ta mitološka tačka u kojoj smo mi pristali na to da nas nisu ubijali, treba da doživi dobru priču, i dobar zaplet - kaže, za "Novosti", Emir Kusturica.

Naš najnagrađivaniji reditelj u sredu je u Ministarstvu kulture, zajedno sa ministrom Vladanom Vukosavljevićem, najavio svoj novi projekat koji će se baviti upravo temom Jasenovca. Ovaj događaj je upriličen, kako su istakli, baš 10. aprila, na dan kada je 1941. formirana Nezavisna Država Hrvatska.

Mada nije želeo da potvrdi da je reč o Diani Budisavljević, Kusturica je objasnio da će njegov novi film biti autentična istorijska priča o ženi ličkog porekla, a austrijskog državljanstva.

- Mislim da svaki Srbin zamišlja Jasenovac kao ono što se, otprilike, događalo u filmu "Okupacija u 26 slika" Lordana Zafranovića. Uz sve pohvale, taj film se na Zapadu teško gledao, zato što je bio ispunjen krvlju, i kada bismo mi sada izašli sa tom pričom kako neko nekoga konstantno ubija, i tom mešavinom krvi i kostiju, taj film bi bio pleonazam. Postoji divna ideja da se, poput Spilbergovog filma "Šindlerova lista", koji je takođe napravljen mnogo godina posle Drugog svetskog rata, napravi priča o tome kako je neko spasavao decu, i taj neko je Ličanka, dakle, Srpkinja, a deca u logorima su bila dominantno srpska, i pripadnici Jevreja i Roma - rekao je Kusturica, ističući da mu tek predstoji veliki posao okupljanja ekipe za ovaj film, pisanje scenarija, nalaženje koproducenata.

PROČITAJTE JOŠ - Kusturica snima film o Jasenovcu?

Snimanje bi trebalo da započne iduće godine, i ovaj poziv za snimanje filma koji može da otvori novu stranicu da se o zloglasnom jasenovačkom mitu priča, za njega je, kako je izjavio, veliki izazov.

- Svi elementi koje sam nabrajao trebalo bi da vode ka osveštenju, i da makar za milimetar pomere tu ideju koju mi imamo o nama, a koja je, što bi rekao esejista Milo Lompar, ideja samoporicanja. On je napisao odličnu knjigu, u kojoj ta postupnost samoporicanja postaje deo naše svakodnevice i života. Ovo će biti film da se upravo izbegnu i ispitaju svi šovinizmi, i to naše samoporicanje i samoponiženje.

Kusturica je istakao da zapadne civilizacije uvek uspevaju da kažu svoju priču, a da je kod nas malo teže, zato što smo predstavnici "drugog sveta":

- Onog sveta kojeg je formirala Ruska pravoslavna crkva, i na neki način smo žrtvovani u ime vlastite vere - rekao je Kusturica, istučući da želi da podseti kako je uopšte došlo do toga da u našoj istoriji ustaški zločini budu prećutani. - Prilikom oslobađanja Jugoslavije 1944, Tito je imao istorijski pohod u Vatikan, pošto se u Napulju prethodno sreo sa Čerčilom. O tim njegovim susretima nema dokumenata, ali sve što se posle događalo govori o tome da je stvoren jedan konsenzus o skrivanju istine. Iz njega proističe tema našeg razgovora danas, i filma koji ćemo raditi, jer su se u tom periodu dešavale neke čudne stvari, i čudne inverzije.

Prema rečima Kusturice, čudno je bilo to što je prvo oslobođen Trst, pa tek onda Zagreb, jer je tako stvorena prilika da gotovo svi ustaški ratni zločinci i predstavnici te ideologije, koji su kasnije proganjani, pobegnu u Južnu Ameriku. S druge strane je upad partizana u Jasenovac kad je završen rat, koji su došli po dokumenta kojima bi trebalo da se nastavi ta ideja Vatikana da se o ustaškim zločinima ne govori.

- Pristajali smo na to da ustaških zločina nije bilo, a sad smo pristali i na činjenicu da se u Hrvatskoj pravi film o Jasenovcu, a ne u Srbiji, zato što razne obaveštajne službe blokiraju pritisak javnog mnjenja da mi imamo pravo da govorimo o svojoj istoriji.

KULTURA SEĆANjA

- Srpska kultura, iz različitih razloga, nije posvetila potrebnu pažnju u kulturi sećanja vezanoj za ovaj genocid, i činjenica je da sada duvaju neki povoljniji vetrovi. Na konkursu Filmskog centra Srbije podržan je projekat "Dara" Predraga Antonijevića, koji obrađuje ovu temu, a u međuvremenu Ministarstvo kulture je razmišljalo kako da popravi tu situaciju, i Kusturica se prihvatio rizika koji mu možda nije ni potreban - rekao je Vukosavljević.