JEDNA životna sudbina dostojna antičke drame sa tragičnim junakom u središtu priče, našla se među koricama knjige dugogodišnjeg novinara i pisca Buda Simonovića: "Rat i mir kapetana Reka" (u izdanju kuća "Štampar Makarije" i "Oktoih") potresno je svedočanstvo o herojskom podvigu čoveka čija je ljudskost nadrasla ličnu patnju i umesto mača osvete, pružila ruku spasa celom jednom selu.

- Kad mi je pre dve godine Mišo Zečević, moj prijatelj i kolega iz Pljevalja, kazao da u njegovom komšiluku živi čovek, izbeglica iz okoline Goražda, zanimljiv za priču o tragičnim ratnim sukobima devedesetih godina prošlog veka u tom delu Bosne, nisam ni slutio kakva je drama na vidiku i kakav će biti njen epilog. Pedesetpetogodišnji Milivoje Čarapić je svoju neveselu priču o stradanju i mukama koje su preživeli on, njegovi roditelji i još 42 Srba iz sela Bučje iznad Goražda, završio rečima: "Ipak smo preživeli, spasao nas je Bog i kapetan Amir Reko!" - otkriva, na početku razgovora za naš list, Budo Simonović.

POSLE nekoliko dana, pisac je već bio u Foči i slušao ispovest Čarapićevog ispisnika Amira Reka o tome kako se kao nekadašnji kapetan JNA, u maju 1992. godine, našao u ratnom paklu u Goraždu. Kao jedan od retkih školovanih oficira, postavljen je za komandanta brigade takozvane Armije BiH.

Pročitajte još: Tužna sudbina mlina starog osam vekova

- Mesec dana kasnije, raportirali su mu da su pripadnici srpske paravojne policije u njegovom rodnom Gudelju kod Foče, ubili i u kući spalili njegovu majku, dedu i petoro bliskih rođaka. A samo tri dana potom, dobio je naredbu da selo Bučje "očisti" od Srba. To je značilo da pobije svih četrdeset i petoro stanovnika, pretežno nejači, i sprži njihove kuće - prepričava Simonović.

Setio se kapetan Reko, piše autor knjige, majčinog amaneta da su svi ljudi na svetu, ako su ljudi, braća, da nedužni ne mogu ispaštati ničije grehe. Odbio je naredbu, a onda, na svoju ruku, stao ispred druge brigade koja je prihvatila da obavi "čišćenje" i zabranio da iko opali metak dok on ne kaže.

AUTOR 17 KNjIGA AUTOR knjige Budo Simonović (1945) rođen je u selu Osreci, u Donjoj Morači, u Crnoj Gori. Završio je Filološki fakultet u Beogradu i radio u "Oslobođenju", Tanjugu, "Politici Ekspres", "Ilustrovanoj Politici", "Politici" i frankfurtskim "Vestima". Objavio je 17 knjiga, između ostalih, "Mijat i Mojsije", "Ognjena Marija Livanjska", "Nikad kraja tamnicama", "Riječ skuplja od života", "Tuđa zemlja kalauze nema"...

- Pozvao je potom predstavnike Srba, kazao im ko je i šta je doživeo. Zatim im je dao garancije da će ih sve spasti i propratiti na srpsku teritoriju ako odlože oružje.

TAKO je i bilo. Ali, bilo je i onih koji su mu uzeli za zlo što je spasao Srbe i počeli mu, iza leđa, raditi o glavi.

- Svi Srbi iz Bučja tada su preživeli, a Amir Reko, kada je osetio da mu preti opasnost, pobegao je iz Goražda. Sedamnaest godina živeo je u Danskoj. Kada se vratio, ljudi čije je živote spasao vaskrsli su priču o svom spasitelju...

Simonović dodaje da pošto mu je Amir Reko, ljudina kao od brda odvaljena, ispričao celu priču, rekao mu je da želi da ode u njegov rodni Gudelj:

- Nisam insistirao da pođe sa mnom. Osetio sam da mu je teško da se vraća na krvava zgarišta. Pred odlazak mi je objasnio: "Put će te dovesti do kuće mojih prvih komšija, Krsta i Stane Pejović, dalje se kolima ne može. Pitaj njih, i šta god ti oni kažu o meni i mojoj porodici, napiši, sve unapred potpisujem..." Zatekao sam samo Stanu. Ni ona, ni njen suprug Krsto, nisu bili u Gudelju tog satanskog dana 1992. godine. Čim sam im spomenuo ime Amira Reka, starica je počela da plače i kune zlotvore koji su pobili njihove komšije sa kojima su odvajkada živeli u slozi i ljubavi.

I tu nije kraj čojstvu kapetana Reka. U rodnom selu podigao je skroman spomenik žrtvama stradalim u minulom ratu. Uz to, na posebnoj mermernoj ploči, u zidu spaljene kuće, stoje imena njegove majke, dede i rođaka.

- Ni na jednom od tih obeležja nije naglašeno da su to zlodela Srba... O njemu kao čoveku i uverenju da se nije posvetio onaj ko se svetio, naučenom od majke Azize, najviše, ipak, govori spomen-česma koju je uredio u centru sela. Na njoj je poruka iz Kurana: "Ko ubije jednog nedužnog čoveka kao da je ubio celo čovečanstvo. Ko spasi život jednog čoveka, kao da je spasio celo čovečanstvo."