MINUTOM ćutanja u punoj sali Skupštine grada Beograda u petak je počela komemoracija povodom smrti velikog Dobrice Erića, "najnarodskijeg od svih pesnika".

- Pevao je o svojoj Srbiji, kako bi to Njegoš rekao "iz glave cijelog naroda". Glava je svakako bila narodna, ali reči koje je birao, nizao, usaglašavao bile su upečatljivo njegove, neuporedive. Imali smo i još uvek imamo istinskih i iskonskih pesnika, ali poezija Dobrica Erića obnavljala je u narodu kojem je pevao i veru i nadu i ljubav i pobunu protiv nepravde - kazao je ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Ministar je podsetio koliko je Erić voleo svoj jezik, pismo, ćirilicu i koliko se borio za njihovo očuvanje.

PROČITAJTE JOŠ - ODLAZAK DOBRICE ERIĆA: Njegovim glasom pevala je sva Srbija

- U toj borbi bio je jasan, glasan i odrešit. "Srpski jezik je poezija, jedino ptice pevaju lepše", nema lepše izjave ljubavi svom jeziku. Sada, kada počiva u svojoj zavičajnoj zemlji, pamtićemo i ponavljati njegove reči koje su izrasle iz naše rodne zemlje kao njeni najsočniji plodovi - poručio je Vukosavljević.

Pesnikov prijatelj, kolega i urednik Srpske književne zadruge Dragan Lakićević ocenio je da se "odavno Srbija nije opraštala sa većim i odanijim sinom, još od odlaska Desanke Maksimović, dobre vile srpske poezije".

- Dobrica se rodio da bude pesnik nalik rođenju cveta i drveta. I sam je osećao da mu je to dar neba. Imao je dar za reč, jezik i pesmu. Na svoj način, umeo je da opeva i pozlati, da izrazi biće i sudbinu zemlje ratara i ratnika. Ko nije video Srbiju, zamišlja je po pesmama Dobrice Erića - rekao je Lakićević.

Vukosavljević i sin Dobrivoje Erić

Urednik SKZ-a je podsetio da su njegove knjige beležile ogromne tiraže, da je ga prihvatala publika, i deca i odrasli, a on im se odužio tako što je neumorno obilazio škole, vrtiće, domove kulture, manastirske porte, i kazivao svoje stihove.

- Bio je dobrostiv i blag u svetu zavisti i nedarežljivosti. Svakome se odazvao i osmehnuo, druge pesnike pohvalio. Opevao svaku dobrotu i gostoprimstvo, ovekovečio svoje prijatelje - kazao je Lakićević.

I književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov naglasio je da smo "izgubili čoveka koji je bezgranično mnogo voleo Srbiju".

- Nastojao je da himnično proslavi sve ono što je u Srbiji dostojno slave i po čemu je ona drugačija u svetu, među drugima. Njegova je duša onolika kolika je njegova poezija - rekao je Ivkov.

Minja Subota, koji je sa Erićem proveo decenije u druženju i saradnji, kazao je da je ovo prijateljstvo za njega "velika privilegija".

- Kad se samo setim koliko smo puta zajedno išli u naše lepe srpske škole. Čekali su nas nasmejani đaci, čekali da upoznaju Dobricu Erića, pesnika iz čitanke - prisetio se Subota. - Čitao sam njegove pesme u rukopisu, na neke komponovao muziku, mada, nije tu bilo mnogo komponovanja, jer je u njegovim stihovima već bila muzika. Samo mi je žao kad pomislim, koliko je stihova odneo sa sobom a nije nam ih rekao!

PROČITAJTE JOŠ - "ORFEJ" USNUO MEĐU ŠLjIVAMA: Dobrica Erić sahranjen u rodnom selu

Umesto oproštajnog pozdrava, preko video-bima, prisutnima je prikazan snimak Dobrice Erića i njegovih proročkih stihova:

- I želim da proživim, ostarim i umrem u zemlji Srbiji, da budem grumen ove zemlje o kojoj pevam bez predaha i u kojoj svetli prah mojih predaka.

Subota, Lakićević, Lazić, Janković i Mladenović

PONOSNI NA OCA

PESNIKOV sin Dobrivoje Lale Erić kazao je da su, za njihovu porodicu, ovo "dani tuge i bola, ali i velikog ponosa".

- Tuga će ostati naša, lična, ali će njegovo delo, znam, prevazići našu žalost i ostati zapamćeno zauvek - kazao je mlađi Erić. - Mi, njegova deca, bili smo najponosniji kad je gostovao u našim školama, vrtićima, recitovao svoje stihove, a mi se šepurili pred učiteljicom.