Poezija kao molitva

Ovako je akademik Matija Bećković, nedavno u Srpskom narodnom pozorištu, započeo svoju nadahnutu besedu na promociji knjige pesama Ivana Negrišorca "Izložba oblaka", u izdanju Fondacije "Sever".

Predstavljajući knjigu Negrišorca, alijas Dragana Stanića, profesora Teorije književnosti i kreativnog pisanja i predsednika Matice srpske, Bećković je kazao da "ono što profesor Stanić studentima govori inom, to pesnik Negrišorac dokazuje činom".

PROČITAJTE JOŠ - Policija ljubav, a poezija prava strast

- Negrišorčeve pesme su Stanićeva predavanja, a zbirka pesama koja je pred nama ujedno je i udžbenik kreativnog pisanja i katalog za ovu retrospektivnu izložbu oblaka - besedio je Bećković.

Prof. dr Saša Radojčić ocenio je da se Negrišorčevo pesništvo ogleda u dve faze - u prvoj je bio blizak neoavangardi, krajnjem poetičkom polu koji hoće da se poruga tradiciji, a danas, u zreloj fazi, Negrišorac je pesnik izrazite sinteze i obnove celovite slike sveta.

Negrišorac je otkrio da njegove pesme nastaju u trenucima pune iskrenosti "koju dugujemo sami sebi, ali i gospodu Bogu".

- To su trenuci kada se poezija, barem za mene, izjednačava sa nekom vrstom molitve, najintimnijeg razgovora o temama koje me potresaju do temelja - rekao je Negrišorac, i zatim pročitao nekokliko svojih pesama, a publika je naročito emotivno reagovala na stihove koje je posvetio svojoj, pre nekoliko meseci preminuloj, supruzi.

SNAGA I UVERLjIVOST

PO mišljenju prof. dr Zorana Đerića, četiri decenije prisustva Negrišorca u pesništvu svedoče o njegovoj pesničkoj snazi i poetičnoj uverljivosti, ali i o njegovim preobražajima suštastvene prirode.