„OTIMALA SAM NAOČARE PERI KRALJU“: Portret LJiljane Dragutinović predstavljen u jagodinskoj Bibliteci

Ona je dodala da joj nije bilo teško da odluči čime će se baviti, jer su u njenoj porodici svi bili umetnički nastrojeni. Od šestoro dece, jedan brat je radio ulje na platnu, drugi akvarel, a otac je pisao pesme. Njena mama imala je običaj da kaže: „Radoje, mastiljaro stara, stalno pišeš, a nikad nemaš para“. „Dakle, to je krenulo iz porodice, niko nije bio protiv, naprotiv“, našalila se glumica.

Svemu ju je, kaže, naučio profesor Bajčetić. Naučio ju pravilima igre, disciplini, i u njoj usadio moralosnost u igri, pa ga smatra duhovnim ocem. Cela klasa odlazila je u njegov stan i vodili su duge razgovore. Glumica kaže da joj je drago što mu se dopalo kada je na jednoj televiziji rekla da je i on od njih dosta naučio.

PROČITAJTE JOŠ: Ljiljana Dragutinović: Nemam najdražu ulogu

- Četrdeset godina sam u ovom poslu, a veliki glumci, nažalost, više nisu sa nama. Volela sam da preslišavam partnere koji su stariji od mene, čak sam govorila ajmo još jednom, a onda sam otimala naočare Peri Kralju i nosila u kupatilo, pa ih prala, jer je na njima bilo tragova pristiju. Zanimljiva priča za Batu Stojkovića kada smo radili „Stringerborov oca“, gde je on tumačio lik kapetana, a ja Lauru. Jednom me je zamolio da sednem u publiku i da ga preslišavam. Dok sam ja sedela u publici, on je igrao kapetana kao da sam ja na sceni. Prvi put u životu vodela da neko to može da izvede – seća se glumica.

Prema njenom mišljenju, komedija je beskrajno zahvalna za svakog glumca. Voli je zbog smeha koji je zbilja zdušan. Ali, pozorište nije samo zabava.

- Bez obzira šta igrate, morate da budete detinjasti. Pošto sam ja u „Lari Tomsonu“ igrala saobraćajnca, matene bila sam vesnik loših vesti, gledala sam kako moja kćerka Ana meni saopštava dramatične vesti i prosto sam je imitirala u predstavi. Komedija je na prvom mestu, ali danas se zaboravila drama. Mladi glumci moraju da znaju u jedno drugo – zaključila je glumica.

ANEGDOTA

Glumica se setila i kako je jednom tadašnja upravnica „Ateljao 212“ Mira Trailović počela da viče na nju što je zakasnila. Ona joj je rekla: „Gospođo, nemojte vikati na mene, ja sam vama delim iste uspomene“.

- Prošlo je mnogo godina i ona se razbolela. Došla je u „Atelje 212“, donela viski, sela i rekla mi da nikada neće moći da zaboravi moju rečenicu, a onda ju je citirala doslovce. Bila sam fascinirana da je pamtila sve, čak i gluposti. Bila majka pozorišta i imala je nepojamni autoritet, a opet, svi su je voleli – seća se glumica Dragitonović.

Foto: Z. Gligorijević