NAGRADE su kao antibiotici: zalečuju rane, krepe organizam, podižu životnu kondiciju. One su vetar u leđa svim plovidbama, svim uzvitlanim i obasjanim jarbolima, porinutim u svetska prostranstva. Tamo gde su one nema tunela, nema mraka nepostojanja. One su Da životu, Da krvotoku. One su dokaz da je u vama vatra života saživela, da je kovina na kojoj ste radili prava i da je podvučen znak jednakosti između rada i rezultata. Nema tu nikakve patetike. One, te stvaralačke lovorike, ljudskom stvoru svetle na svim raskršćima nedoumica, neverica, bolnih preispitivanja, koje tako često potresaju naš život.

Ovo je poručio pesnik Alek Vukadinović, uz Mila Lompara ovogodišnji laureat priznanja "Meša Selimović", koje dodeljuje Kompanija "Novosti", u besedi koju je sa scene Narodnog pozorišta tokom ceremonije uručenja nagrada pročitao njegov sin Bodin. Naslednik je umesto Aleka i primio plaketu - reljef sa Mešinim likom (rad vajara Baneta Savića) i Povelju iz ruku Milorada Vučelića, glavnog i odgovornog urednika Kompanije "Novosti", koji je isto priznanje u sredu lično uručio i profesoru Lomparu.



PROČITAJTE JOŠ - NAGRADA "MEŠA SELIMOVIĆ": Biramo knjigu godine

Nagradu su (sa po 20 glasova) dobile dve sasvim različite knjige: poetska zbirka "U vatri se Bog odmara" Aleka Vukadinovića, u izdanju "Konrasa", i studija "Crnjanski - biografija jednog osećanja" Mila Lompara, u izdanju "Pravoslavne reči". Prvi put je ovo prestižno priznanje dobila i jedna esejistička knjiga.

Radost zbog ovog presedana i ponos zbog toga što se, uz poetu Aleka, njihovom društvu pridružio upravo Milo Lompar, nisu krili ni njihovi prethodnici, raniji dobitnici "Meše", koji se svake godine potrude da u što većem broju prisustvuju svečanom uručenju priznanja.



Foto Ž.Knežević

Odlomke iz nagrađenih knjiga čitao je dramski umetnik Nebojša Kundačina, a nakon Jovana Pejčića koji je govorio o Alekovoj "suštoj poeziji", Bodin Vukadinović izrekao je očevu besedu u kojoj je pesnik opisao i "kosmički strah" koji je osećao ispisavši svoju najbolju knjigu do sada, zbirku koja mu je donela nagradu.


Nebojša Kundačina, foto K.Mihajlović

- Nema počasti sa kojom jedan stvaralac sa ovih prostora toliko žudi, kao što je to Lovorov venac koji nosi ime jednog od najvećih pisaca za koje zna srpski jezik i srpska kultura - ime Meše Selimovića... - naveo je u besedi poeta.


Foto Ž.Knežević

- Meša Selimović nije hermetičan pisac; ne postoji rečenica u njegovoj prozi koja se opire čitaocu. Naprotiv: te rečenice su magneti, koji svojim lekovitim fermentima prosto okrepljuju čitaočevu dušu. Matica njegovih reči najčešće je duboka voda smisla, ona "složena jednostavnost" iskaza, tim složenija što je prozirnija, i u čije prozirne vode najčešće potonete. Postoji mnoštvo Mešinih iskaza koji pozivaju na razmišljanje. Jedan od takvih je da je "čovek uvek na gubitku", što govori i o njegovoj antropologiji. Sličnu antropologiju imao je i njegov najbolji tumač, čuveni Nikola Milošević.

Foto Ž.Knežević

O "uzbudljivoj duhovnoj biografiji" Crnjanskog iz pera profesora Mila Lompara, koji slovi za naslednika čuvenog profesora Miloševića, govorila je us redu pesnikinja i književna kritičarka Bojana Stojanović Pantović. Potom se mnogobrojnoj publici obratio sam laureat, nadahnuto govoreći kako o piscu kome je posvetio čak četiri monografije, tako i o Selimoviću, čije ime nosi priznanje kojim je Lompara "ovenčao" upravo Crnjanski.

Bojana Stojanović Pantović, Foto K.Mihajlović

Lopmar je istakao da Crnjanski i Meša nisu po mnogo čemu slični, ali se ipak u ponečemu podudaraju, te naveo kako je Meša govorio da je barokni jezik Crnjanskog, "sav na površini", jezik "nepogodan za dijabolična stanja" koja su se u Selimoviću javljala.


Foto Ž.Knežević


Dvojica velikih pisaca su se sreli upravo u razlici svojih književnih osećajnosti, rekao je profesor Lompar, zaključivši:

- Tako se iznova potvrdilo da način gledanja, perspektiva u kojoj se obrazuje pripovedna svest, određuju umetnički jezik: antropološki kod Selimovića, kosmološki kod Crnjanskog. Premda bitno različiti kao pisci, oni su bili podudarni u samosvesnom izboru sopstvenog jezika, jer su bili vođeni autentičnim interpretacijama iskustva. U toj samosvesti su svakako bili bliski, kao što su (okruženi najvećim piscima svog doba) sedeli jedan pored drugog na pozornici Narodnog pozorišta 13. oktobra 1974. godine: kao što su bliski u našim sadašnjim rečima o njima, koje izgovaramo na istom mestu, skoro četrdeset i pet godina kasnije.







POSVEĆENIČKO DELO

Osnovna istraživačka, saznajna i vrednosna namera Mila Lompara, jeste da preispita i dekonstruiše dugotrajne i žilave stereotipe o ličnosti, delovanju i ukupnoj vrednosti književnog dela Miloša Crnjanskog u srpskoj kulturi i istoriji književnosti, te da ujedno uspostavi i jedan novi kanon naše moderne literature. Nadamo se da će posle ove dragocene, posvećeničke knjige srpska kultura i njene institucije postati svesnije ogrešenja o velikog pisca i njegove raznolike sadržaje stranosti, koji bi bezuslovno morali biti položeni u njene temelje - rekla je Bojana Stojanović Pantović.




Foto Ž.Knežević

POGLED UNAZAD

ALEK Vukadinović ne skuplja pesme u zbirke, on piše knjige. Od njegovih deset dosad objavljenih posebnih naslova, svakome delu jednako odgovara atribut knjige... Neuputno je (mada je, razume se, mogućno) govoriti o knjizi "U vatri se Bog odmara" izolovano, prenebregavajući sav taj tajni splet dodira i prožimanja koje ona uspostavlja s ranijim Vukadinovićevim pesmama. Nju je, dakle, neophodno čitati s pogledom unazad - rekao je Jovan Pejčić.

foto K.Mihajlović

foto K.Mihajlović
foto K.Mihajlović
foto K.Mihajlović

foto K.Mihajlović

UTISCI

MILISAV SAVIĆ-NASLEDNICI

DAVNE 1972. objavljivao sam u "Književnoj reči" pesme Aleka Vukadinovića, kao velike nade srpske poezije, pesnika koji veoma uspešno spaja tradicionalno i moderno na liniji Nastasijevića i Pope. Milo Lompar je, pak, jedini pravi naslednik Nikole Miloševića - obrazovan, sjajan govornik, beskompromisan u svojim stavovima.

RADOVAN BELI MARKOVIĆ-ZNAČAJ

KADA govorimo o Aleku Vukadinoviću i Milu Lomparu, reč je o jednom velikom pesniku koji iz tame vekova vuče zlatnu žicu srpske poezije, i o jednom od najučenijih Srba danas. Upravo je ovako, kao profesor Lompar, govorio i Nikola Milošević - sve što izgovori moglo je odmah da se štampa.

VLADIMIR KECMANOVIĆ-ZASLUŽENO

RADUJE me što se našem društvu, dobitnika "Meše", pridružuje pre svega Milo Lompar, koji je već duže vreme najmarkantnija pojava na srpskoj intelektualnoj sceni.

DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV-BRILjANTNO

U SVOJOJ knjizi "Crnjanski: biografija jednog osećanja" napisanoj iz jedne briljantne analitičke pozicije i jedne skoro sinovljevske posvećenosti, Milo Lompar je istorijski kontekstualizovao ličnost i delo Miloša Crnjanskog, pokazujući u kojoj meri knjige ovog velikog pisca s kojim se srpska književnost visoko uznela, odgovaraju na izazove današnjeg istorijskog trenutka.