Duhovno srce i zenica kroz koju mi gledamo

OSEĆANjE da se srpska baština na Atosu može spoznati i razumeti samo kad se sagleda i čulom vida i unutrašnjim okom duše, najsnažniji je utisak koji ostaje posle čitanja knjige "Hilandar i Sveta Gora između mita i istorije". Autor, književnik i mnogostruki poklonik Svete Gore Atonske Aleksandar B. Laković je rečju napravio literarni spomenik Srpske carske lavre u našem vremenu uz pomoć izvrsnih fotografija Rajka Karišića, Gorana Veljkovića i Miroslava Jeremića. Likovno-tehnički urednik Milojko Milićević je delu dao izuzetno raskošan konačni izgled.

- Ovom knjigom autori žele da sa čitaocima podele svoj jedinstveni doživljaj, tačnije trenutke uživanja, na tlu Svete Gore, a posebno u Hilandaru, koji je, kako je govorio blagoupokojeni iguman Mojsije, još uvek živo duhovno srce izvan tela srpskog naroda i zenica kroz koju gledamo - poručuje Laković.

Pročitajte još: Hilandar spasava srpsku baštinu

"Hilandar i Sveta Gora između mita i istorije" nije knjiga za jedno čitanje. Svaki put se u njoj pronađe nešto novo o srpskoj prošlosti, koja je tako bolno živa u sadašnjosti, iako izgleda nemoguće da se u izolovanoj monaškoj zemlji može saznati nešto čega već nema na monitorima gde vesti i slike prestižu jedna drugu. Noseća ideja Lakovićeve knjige je spoznaja sebe kroz upoznavanje svetogorskog mikrosvemira, gde su bezbrojni bezimeni hilandarci vekovima, kao poslednja odbrana, bdeli nad srpskom baštinom.

- Jer mi, danas i ovde, zaplašeni od smrti, nismo u stanju da razumemo nesebična žrtvovanja u ime verovanja i ubeđenja, koja, koliko još juče, uopšte nisu bila retkost. Ne samo u religiji. Nego i u nauci, i u umetnosti. I u odbrani svog zavičaja i naciona. I u zaštiti svoje prošlosti. I u pohrani sopstva - zapisao je Laković.

Starac Agaton - Foto Goran Veljković

Njegova knjiga daje sve podatke neophodne za razumevanje sveukupne monaške republike na Atosu, a naročito uloge i sudbine Srpske carske lavre. Ko namerava da ide u Svetu Goru, ovo delo može da koristi kao izuzetan istorijski i geografski vodič po ogromnom kompleksu Hilandara, Spasovoj vodi, svetogorskoj prestonici Kareji, Starom Rusiku gde se zamonašio Rastko Nemanjić i srpskom nasleđu u zadužbini Brankovića, Manastiru Svetog Pavla.

Čitaoci su u prilici da upoznaju svetogorsko monaštvo uopšte, njihove želje, nadanja i svakodnevicu, ali i ličnosti izuzetnih svetogorskih staraca, s kojima je Laković vodio duge razgovore. Ta svedočanstva su posebna dragocenost do koje je teško doći u tom u zatvorenom svetu ljudi koji žive na zemlji s mislima na nebu.

- Svetogorski monasi, umotani u odoru smirenosti i veo radosne i dobrovoljne tuge, malo govore, a mnogo kazuju. I kad ćute, neverovatno rečito zbore - zapisao je Laković.

SKROMNI, NEZNANI I BEZIMENI

HILANDARSKA gostoljubivost i toplina čine da se poklonik oseća kao kod svoje kuće, bilo gde u Srbiji, naglašava Laković:

- Nekoliko godina posle prvog pokloničkog putovanja, za moto svoje knjige pesama "Povratak u Hilandar" izmislio sam nadrealni dijalog sa hilandarskim starcem Jovanom, u kojem, na njegovo pitanje "Odakle dolazite?", odgovaram: "Odavde, i vraćam se odakle sam i došao." Za ovakvo osećanje pripadnosti zaslužni su i neobično srdačni hilandarski monasi, koje susrećem u dvorištu, i od kojih, u znak pozdrava, tražim blagoslov. Skromni su, uglavnom neznani i bezimeni. Kriju se iza reči bratstvo. A sastavni su deo Hilandara. Ugradili su sebe u temelje i pirgove. U mastilo slova na hrisovuljama.