KAD sam se zatekao u Trstu 1992. godine, u jeku ratova u bivšoj Jugoslaviji, i počeo da se bavim pisanjem, postalo mi je jasno da na našem, tada srpsko-hrvatskom govornom području, izrazito nedostaje jedno specijalno sredstvo za rad koje bi bilo od pomoći u procesu pisanja. Istina, već tad je postojao "Rečnik sinonima i srodnih reči" Miodraga Lalevića, ali taj rečnik, iako fantastično obiman i leksikografski besprekorno obrađen, nije zadovoljavao moje tadašnje prohteve. Naime, bio sam zamislio rečnik kao aparat koji bi pre svega bio od koristi svima onima kojima je taj jezik maternji i koji će im više služiti kao neka vrsta podsetnika za reči kojih ne mogu da se sete ili da ih uputi na neke koje inače veoma dobro poznaju ali nemaju naviku da ih koriste. I da, što mi se još tada činilo važnim, taj postupak bude brz i efikasan.

Ovim rečima započeo je lingvista, izdavač i pisac Pavle Ćosić predgovor prvom izdanju svog Srpskog rečnika sinonima iz 2008. godine, objavljenog pod etiketom izdavačke kuće "Kornet" i rađenog po tadašnjim najsavremenijim rečničkim metodama.

DECENIJU kasnije, ovaj lingvistički poduhvat ovaplotio se i u novom, značajno dopunjenom i ispravljenom izdanju, uz podršku još jednog izdavača - rečnik su ovoga puta objavili i beogradski "Kornet" (sa šarenom naslovnicom dizajnera Miloša Trajkovića) i novosadski "Prometej" (sa svojim "standardnim rečničkim" koricama).

Pročitajte još: Rečnik SANU: Još pola veka do slova “Š“

- I ovoga puta "Prometej" i "Kornet" uradili su ono što su Filološki fakultet, Institut za srpski jezik i Akademija propustili da urade, a Srpski rečnik sinonima još jedan je od dragulja srpske lingvistike - naglasio je profesor dr Veljko Brborić, predstavljajući drugo izdanje rečnika u Vukovoj zadužbini. - Svaka priča o srpskom jeziku je po meni čudo, iako su reči "naš suživot". Jer ako se zna da pojedini ljudi koriste broj reči koji se može izraziti u desetinama, da se onaj koji stigne da upotrebi nekoliko stotina reči smatra "normalnim", dok oni najučeniji među nama rabe tek nekoliko hiljada reči - a da ih u ovom rečniku ima oko pola miliona, moramo se zapitati: gde su onda sve te ostale reči? To je ta priča o aktivnom i pasivnom leksičkom fondu... Osim po tome što nam je dao rečnik urađen na najvišem naučnom nivou, Pavle Ćosić je već u predgovoru odstupio od ustaljenog srpskog prototipa po kome se svaki autor ponaša kao da ništa pre njega nije postojalo niti bilo urađeno - time što se najpohvalnijim rečima izražava o prethodnom, Lalevićevom rečniku sinonima.

Pavle Ćosić  / Foto N. Skenderija


KADA bi ljudi koji pišu nešto - od SMS poruke, mejla ili pisma, preko novinskog članka, prevoda ili pripovetke, pa do pesme, te pomisle da bi taj tekst mogao da bude bolji ili makar drugačiji, svaku reč koju su upotrebili pokušali da uz pomoć rečnika zamene nekom drugom, "lepšom", adekvatnijom - mogli bi isti tekst da napišu toliko drugačijim stilom od prvobitnog da bi sami sebe iznenadili, a uvideli bi i da je svaki tekst moguće napisati na mnogo različitih načina. Ćosić je, pošavši upravo od te ideje - da se najveći broj stilskih osobenosti u načinu izražavanja krije iza leksema, posvetio mnoge godine kreiranju rečnika namenjenog svima onima koji govore, a pre svega pišu, na srpskom jeziku i kojima ne manjka žara i želje da finese našeg jezika neprestano otkrivaju.

- Sinonimi su shvaćeni i definisani kao "reč koja može da zameni drugu reč a da se značenje rečenice ne promeni" - jasno je Ćosić odredio kriterijum po kome su reči sticale pravo na mesto u njegovom rečniku. Svestan da polemike među lingvistima oko pitanja "Šta su to sinonimi?" ne jenjavaju te da spadaju u večne jezičke teme, on je uveren da čak ni prihvatanje najekstremnijeg stanovišta po kome sinonimi ne postoje, ne bi umanjilo potrebu za jednim ovakvim leksikonom.

Pročitajte još: NOVI TOM REČNIKA: Od Vuka do pirsinga

DA su specijalni rečnici, poput Ćosićevog jedinstvenog tezaurusa, ono što nedostaje srpskoj lingvistici, ističe i profesor dr Rajna Dragićević, koja je pojavu drugog izdanja Srpskog rečnika sinonima opisala kao veliki događaj za našu lingvistiku i kulturu.

- Veličinu ovog poduhvata dokazuje i to što se od Lalevića koji je svoj rečnik objavio davne 1974, niko nije usudio na njega sve do Pavla Ćosića. Kod korisnika ovog rečnika izoštrava se osećaj za nijanse i odnose među rečima čijem spontanom ovladavanju doprinose, a vrlo su korisni i u nastavi. I pored brojnih dilema i neslaganja, govornici su svakako svesni da sinonimi postoje i zbog toga nam je ovakav rečnik preko potreban - rekla je o ovom kapitalnom izdanju dr Rajna Dragićević, naglasivši da su rečnici uopšte važni i korisni jer "svaki donosi nešto novo i dobro".


Ilustracija / Tošo Borković

Meša Selimović je primećivao vezu između "slike sveta" i broja sinonima, dodala je, te istakla da možda zbog toga u Vukovom rečniku reč "glad" ima mnogo više sinonima nego danas kada nismo toliko gladni. Možda i "najbogatiji" smo, po njenim rečima, rečima koje opisuju udaranje i govorenje besmislica, a "rekorder" je upravo reč "glupan" za koju imamo čak 70 sinonima, dok za pametnog čoveka ne postoji skoro nijedan!


NARODNI TRIBUN

PISAC Goran Gocić se, govoreći na promociji drugog izdanja Srpskog rečnika sinonima, prisetio svog emigrantskog života u Londonu gde je tokom bombardovanja 1999, neslužbeno i spontano, gotovo slučajno (zahvaljujući svojoj elokvenciji i erudiciji, odnosno nedostatku rečitosti i obrazovanja tadašnjih zvaničnih diplomatskih predstavnika) postao nekakva vrsta našeg nezvaničnog "glasnogovornika" - britanski mediji su ga neprestano zvali da govori o Srbiji jer je davao suvislije izjave od diplomata:

- Upravo za to što sam ja i tada potajno želeo da postanem, nekakav "narodni tribun", zaslužan je Pavle Ćosić, koji stvaranjem ovakvog rečnika zastupa javnost i javni interes bez nekakve formalne nadoknade. Imate sve te institucije, institute, akademije..., ali je ovakav rečnik ipak nastao zahvaljujući njegovoj iskrenoj želji i ličnoj inicijativi, kao ludački gigantski poduhvat pojedinca koji je odlučio da uzme stvar u svoje ruke.


RETKOST I U SVETU

- KNjIGE poput ove retkost su i za svaku iole "ozbiljnu, kulturnu zemlju" - naglasio je prvi čovek "Prometeja" Zoran Kolundžija, ističući da je Srpski rečnik sinonima koristan svima koji svakodnevno pišu i koji razmišljaju o rečima.

Pavle Ćosić kaže da je sve manje tezaurusa i jezičkih leksikona ma koje vrste uopšte, u celom svetu i na svim jezicima, jer se svakovrsni priručnici, pa i lingvistički, odavno "sele" na internet, koji značajno ubrzava traženje reči.

- Srpski će, verovatno, ostati jedinstven po tome što ima ovakvu vrstu rečnika, jer rečnici u štampanom izdanju izumiru velikom brzinom - ističe Ćosić, a kao najznačajniju novinu u odnosu na prvo izdanje izdvaja sasvim jedinstven Registar, koji je i sam poput rečnika sinonima u manjem obimu.