POSLE filma "Soba" i nominacija za Oskar, irski reditelj Leni Abrahamson postao je veliko ime na svetskoj sceni. Priča o ženi i njenom sinu koji godinama žive zatočeni u šupi i čiji su jedini dodir sa spoljnim svetom maleni krovni prozor i televizor, osvojila je srca gledalaca. Glavnoj glumici Bri Larson doneo je Oskar, a Abrahamsonu nominaciju za najboljeg reditelja i najbolji film. Dve godine kasnije, Abrahamson, koji je stigao u Srbiju kao specijalni gost Beogradskog irskog festivala, za "Novosti" govori o životu pre i posle "Sobe".

- Bio sam veoma iznenađen nominacijom za najboljeg reditelja, i iskreno, znao sam da nema šanse da pobedim, za razliku od Bri, koja je za sve nas, ali i za druge, bila favorit. Ali tih šest meseci koliko je trajala kampanja naučio sam mnogo i o sebi i o ovom poslu. U jednom trenutku, posle silnih intervjua, u sebi sam pomislio: ti si prevarant, opet pričaš iste stvari, jer više nisam bio siguran kome šta odgovaram. Bio je to veoma čudan period, i bilo mi je drago kada sam se vratio normalnom životu. Mada, kada sam prvog dana u Dablinu krenuo do prodavnice, uhvatio sam sebe, u deliću sekunde, kako tražim pogledom crni "džip" i vozača koji me je mesecima vozikao s jednog mesta na drugo. A onda shvatiš da si došao kući i da sam ideš po namirnice.

* Kažete da ste bili iznenađeni nominacijom. Znači li to da niste imali spremljen govor u slučaju da ste osvojili Oskar?

- Imao sam samo spisak od nekoliko imena, sa ženom na vrhu spiska. Znao sam da će ga dobiti Alehandro Injaritu, ali sam pomislio, ako nekim ludim slučajem završi kod mene, toliko ću se pogubiti i zaboraviti da zahvalim sopstvenoj ženi. A kako bih se onda vratio kući?

FASBENDER POD MASKOM U Abrahamsonovom filmu "Frenk", miljenik ženskog dela publike glumac Majkl Fasbender igra naslovnog junaka, koji je tokom većeg dela priče sakriven iza maske. Irski reditelj uz osmeh priznaje da mu žene širom sveta to nikad neće oprostiti... - To je moja ljubomora progovorila - šali se Abrahamson. - Kad sam video kako ga žene vole, rešio sam da ga namerno "pokrijem".

* Da li je vaš posao postao lakši ili teži posle Holivuda?

- Lakše pronalazim novac za filmove, i kada pozovem nekoga, ne moram da objašnjava ko sam. I Oskar za Bri svrstao me je u red reditelja s kojima glumci vole da rade. S druge strane, veći je pritisak i očekivanje od sledećeg filma. Ako nisi dovoljno mudar, možeš da se navikneš na hvalospeve i da postaneš previše uplašen u želji da ponoviš isti uspeh. Jedan od razloga što sam snimio gotsku dramu "Mali stranac" je da kažem i sebi i drugima - neću da radim novu "Sobu", neću da pravim još jedan "veliki film".

* Uprkos turobnom životu u zatočeništvu, junakinja "Sobe" ne gubi nadu i sina podiže sa velikom ljubavlju...

- Najveća vrednost romana Eme Donahju je to što je iskoristila strašnu situaciju da bi govorila o nečem drugom, nečem važnijem - roditeljskoj ljubavi. U vreme čitanja romana moje prvo dete je imalo pet godina, kao i dečak iz "Sobe". Mislim da je to moj najoptimističniji film, jer je odraz mog novostečenog statusa oca i razumevanja za tu divnu ali i tešku ulogu roditelja. Ne verujem u iskonsko zlo, za mene su svi ljudi vredni života. I u najlošijima među nama ima zrno dobrote, ali je, zbog različitih okolnosti života, zlo isplivalo na površinu. Ali kada su u pitanju ono što se trenutno dešava u svetu, način na koji naša društva funkcionišu i budućnost koja nas čeka, nisam ni najmanje optimista.

PROČITAJTE I: Zla kob heroina

* Posle nekoliko odličnih filmova koji su ipak prošli "ispod radara", da li vas je iznenadio uspeh "Sobe"?

- Apsolutno! Sećam se kad smo američkim distributerima prikazali nedovršenu verziju "Sobe", njihova reakcija je bila iznenađujuća. Bili su dirnuti, ali su vagali da li je vredan toga da ga "poguraju". Jer, da bi film konkurisao za najveće nagrade neko mora da ga "pogura", da uradi marketing, pokrene kampanju... Bio sam veoma naivan verujući da kad je film dobar ne može biti neprimećen i da će priznanja samo da padaju s neba. Sad znam bolje!

* Do sada ste se uglavnom bavili pojedincima, ljudskim sudbinama. Planirate li da se bavite i nekom aktuelnom političkom temom?

- Savremeni svet nudi toliko tema i problema da ih je teško izabrati. Prema mom mišljenju, idealna mera je kada snimite film koji se bavi aktuelnim političkim dilemama, ali iz vizure pojedinca, jer lične drame su snažnije od istorijskog trenutka. Moj sledeći projekat je smešten u Istočnu Evropu, u vreme Drugog svetskog rata, i pokazuje kako obični ljudi mogu da rade zastrašujuće stvari. To je priča o okolnostima koje omogućavaju da se dogodi tragedija. Iako se desila pre više od pola veka, ta dilema je aktuelna i danas.

Scena iz filma "Soba"/Foto IMDb

IMAMO SLIČAN SMISAO ZA HUMOR

IRSKI reditelj je i ranije dolazio u Srbiju kao gost Palićkog festivala, ali je ovo njegova prva poseta Beogradu.

- Upoznao sam mnogo vaših ljudi iz sveta filma. Neke reditelje, poput Srđana Koljevića, sretao sam širom sveta na festivalima, i uvek se lepo ispričamo i ismejemo. Imamo sličan smisao za humor. Ircima je lako da se sprijatelje sa Srbima, jer imamo mnogo zajedničkih osobina.