DNEVNIK ZABLUDA: Saobraćajni haos

Nedavno je predstavljena nova beogradska autobuska stanica, čija gradnja treba da počne narednog leta na novobeogradskom Bloku 42. Prema projektu arhitekata Milana i Vladimira Lojanice, Beograd će na 3,7 hektara površine preko puta novobeogradske Buvlje pijace dobiti savremeni objekat koji će, pored perona za autobuse, imati podzemnu garažu, čekaonicu za majke sa decom, vrtić za mališane zaposlenih i hostel za vozno osoblje. Prema tvrdnji autora, ovim arhitektonskim rešenjem Beograd će prvi put dobiti arhitektonski kompleks koji će objediniti autobuski i železnički saobraćaj. Ali, da li urbanističko rešenje novog transportnog terminala predstavlja pozitivan pomak u urbanizmu grada?

Realizacijom Beograda na vodi naša prestonica je izgubila tradicionalno saobraćajno čvorište. Na 95 procenata površine zemljišta na kojem se danas gradi novi gradski centar nekada se nalazila infrastruktura železnice, a na ostalih pet procenata ona namenjena autobuskom putničkom saobraćaju. Nakon što je posle 134 godine Glavna železnička stanica prestala da radi, 2018. je centralno čvorište za polazne i dolazne vozove izmešteno u nedovršenu stanicu Prokop. Odmah je bilo jasno da ovo, decenijama napušteno gradilište stisnuto između mosta i tunela, nema osnovne funkcionalne uslove. Nije integrisano u javni prevoz ni u urbanizam grada jer nije pešački, pa ni kolski dostupno, nema nezaobilaznu saobraćajnu infrastrukturu: parkinge, garažu, ni frekventnu gradsku putničku vezu.

Pročitajte još - "NOVOSTI" SAZNAJU: Kako će izgledati nova autobuska stanica

Zajedno sa železničkom, u istoriju je otišla i stara beogradska autobuska stanica. Ali Beograd nikada nije imao funkcionalno rešenje međugradskog autobuskog saobraćaja. U nedostatku terminala, međunarodni turistički autobusi decenijama polaze sa improvizovanih, saobraćajno nedozvoljenih lokacija: kod crkava Svetog Marka i Svetog Save, kod Sava centra, Buvljaka, na Autokomandi, sa brojnih “divljih” stajališta. Da li je rešenje nove autobuske stanice u skladu sa osnovnim funkcionalnim zahtevima savremene prestonice?

Na mestu budućeg uliva sa nove autobuske stanice na auto-put kod novobeogradske “Arene”, svakodnevno smo svedoci saobraćajnog kolapsa. Vožnja auto-putem od Bežanije do Konjarnika, koja je nekada trajala pet minuta, danas je u saobraćajnom špicu produžena na jedan sat. Slična je situacija i na Mostu na Adi, koji bez izgradnje predviđenog senjačkog tunela, nema funkciju. Ako dodatno saobraćaj opterete stotine autobusa koji će odlaziti i pristizati na novu autobusku stanicu, bićemo svedoci totalnog saobraćajnog haosa. Nemoćni da dospeju do nove autobuske stanice, putnici sa područja starog Beograda biće upućeni da putuju vozom, sa železničke stanice do koje takođe neće moći da stignu zbog saobraćajnog kolapsa. Možda će da koriste avio prevoz? Ali i do aerodroma put će ih voditi preko novobeogradskog saobraćajnog čepa.