FILMSKA KRITIKA - FEST 2019: Dva prijatna iznenađenja

Dva prijatna iznenađenja popunjavaju prostor sredine festivala u trenutku u kome je počela da se oseća prilična praznina u programu. Prvi je dugometražni animirani film "Kolekcionar" koji, po svemu, više nego zaslužuje pažnju svetskih filmskih smotri i već počinje svoj pohod (u Sevilji je, jesenas, odneo nagradu za scenario).

Njegov autor je naš sunarodnik Miodrag Krstić, koji živi i uspešno radi u Budimpešti. Svoj čudesni, prvi dugometražni crtani film snimio je u saradnji sa producentkinjom i scenaristkinjom Radmilom Roskov. Reč je o fantastičnoj priči o zanesenjaku kroz čiju podsvest i stvarni život prolazi gotovo cela moderna umetnost, predstavljena kultnim slikama iz najpoznatijih svetskih muzeja, koje ovaj osobenjak opsesivno želi da poseduje. On hara kroz svetske galerije, slike dolaze u njegov posed i on se polako oslobađa strašne noćne more, ali ga jure sve policije i osiguravajuća društva sveta. U stvari, to je fascinantna prilika da se u jednom velikom zamahu, čisto sinematičkim sredstvima, izvede juriš kroz modernu umetnost od Manea do pop arta, što prate pozajmice iz arsenala modernih filmskih žanrova i postupaka, planetarna jurnjava i zvezdana prašina blokbastera.

PROČITAJTE JOŠ: FILMSKA KRITIKA - FEST 2019: Početak javne hajke

Devedeset minuta sjajne digitalne zabave i umetnosti na delu, koja baca sasvim novo svetlo na uspone i padove moderne umetnosti. Raskošna i razbarušena panorama, do sada neviđena u filmskoj animaciji. Pri svemu, Krstić osvaja i unapređuje lični pristup i autorski rukopis, koji se već raspoznaje po nizu stilskih odlika; pamtimo ih još od Srebrnog medveda, koga je u Berlinu osvojio za svoj kratki film My Baby Left Me. Zapamtite ime Miodrag Krstić. Pojavljuje se autor planetarnog formata.

Drugi je eksperimentalni, igrano-dokumentarni film Rajka Grlića i Matjaža Ivanšina pod naslovom "Svaka dobra priča je ljubavna priča" (Slovenija, 2017). Film je nesvakidašnji, u stvari potpuno unikalni prizor potpunog stapanja stvarnosti i fikcije, pri čemu se teško određuju granice dokumentarnog i igranog. Radi se o privatnim i javnim životima tri legende ljubljanskog kulturnog života sa kraja prošlog i početka ovog veka - glumice Milene Zupančič, glumca Radka Poliča i reditelja i dramskog pisca Dušana Jovanovića u prostoru ljubljanske "Drame", kao i glumca Borisa Kavace, takođe kultne ličnosti iz ovog sazvežđa.

Neko je došao da bizarnu ideju da Jovanović napiše i režira komad o privatnom životu i jadima ljubavnog trougla između Milene Zupančič, glumca Poliča i sebe samog - bivšeg i sadašnjeg muža ove filmske i pozorišne dive - pri čemu su kolali tračevi i povremeno izbijali skandali polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, te da se sve to igra u istoj "Drami" gde se i događalo. Tako je nastala pozorišna predstava, čiju pripremu prate kamere Grlića i Ivanšina. Rezultat je film iznenađujućeg poistovećenja realnosti i narativa kakav još nisam video i kakav teško da ima pandana u istoriji.

Mora se još priznati da ovakav hibrid, uprkos svojoj neobičnosti, odlično funkcioniše, čak i zabavlja gledaoce. Pri svemu, on otkriva i neke specifičnosti vezane za opisani "ljubljanski kulturni krug", tu majušnu, gotovo autističnu sredinu - gde se sve vrti u krugu od stotinak ili manje muškaraca i žena, međusobno povezanih i poznatih. Očigledno je da sve to, u tamošnjim okolnostima, postaje i izvesna kulturno-umetnička tekovina.