Pablo Trapero: Potreban nam je bunt dobrote

NA 47. Fest stigao je i slavni argentinski reditelj Pablo Trapero, koji je uz Rejfa Fajnsa zvezda ovogodišnjeg festivala, na kojem je u Glavnom takmičarskom programu sinoć premijerno prikazan njegov novi film "Spokoj".

Autora koji je prvim igranim filmom Mundo Grua osvojio nagradu kritike u Veneciji, publika Festa poznaje po ostvarenju "Klan", nagrađenom venecijanskim Srebrnim lavom za režiju. Traperov film "Spokoj", koji je u trci za ovogodišnjeg "Beogradskog pobednika", prikazan je u Veneciji, Torontu i Valjadolidu, a kako kaže u razgovoru, za ''Novosti'', on nikada ne razmišlja o nagradama, uvek mu je najvažnije prihvatanje publike.

* Naziv vašeg novog filma u "sukobu" je sa onim što prikazuje - videli smo jednu tešku priču, u kojoj su njeni junaci puni nespokoja...

- U Argentini je veoma često da se kućama daju nazivi - spokoj, smirenost, mir, radost, sreća... što pokazuje želju ljudi da u njihovim domovima vladaju lepa osećanja, ali je u realnosti, naravno, često drugačije, i ja sam u svom filmu krenuo od toga. U kući "Spokoj", u blizini Buenos Ajresa, gde se događa radnja filma, posle očevog infarkta ponovo se susreću dve sestre, primorane da se, zajedno sa majkom, suoče sa emotivnim traumama i mračnim tajnama iz prošlosti koje nisu znale, a na površinu izbijaju dugo zaboravljene uvrede i ljubomora između sestara. Sve su to uznemirujuća osećanja koja ulivaju nespokoj.

PROČITAJTE JOŠ - OTVOREN 47. FEST: U slavu filma i Makavejeva

* "Spokoj" oživljava vojnu diktaturu u Argentini. Suđenjem poslednjim zločincima 2016, posle mnogo decenija, desnica i levica su se izmirile. Ko će da pomiri porodična sećanja i njihove traume?

- Od početka filma, ta dva sveta su u sukobu - to su sestre i njihove porodice, koje ne poznaju svoju mračnu prošlost, a ni tu argentinsku istoriju. Argentina metaforično može da predstavlja i državu i porodicu, jer nijedna zemlja, porodica, a ni pojedinac ne mogu da ponište ili izbrišu ono što se dogodilo. Veoma je važno da čovek bude svestan prošlosti, kako bi umeo da napravi prave korake u budućnosti. Mi možemo da odaberemo da ti koraci budu pomirenje, oproštaj ili mržnja i stalni sukobi. Iskustvo nam, naravno, globalno govori da ljudi nisu baš dobri đaci svojih istorija, jer se one, s manjim ili većim prekidima, često ponavljaju. Mislim da filmovi kao što je "Spokoj" mogu da nam pomognu da se podsetimo na ono što je bilo i da se u sebi suočimo sa istorijskom istinom.

* Da li je to suočavanje pojedinca sa istinom

i glavna ideja filma?

- Najbolji način na koji možemo da se suočimo sa izazovima budućnosti i posledicama iz prošlosti je ljubav. Ona se ogleda u poštovanju drugih, u razumevanju tuđih potreba i emocija. Filmom "Spokoj" želeo sam da pokažem da su mali, obični ljudi uvek i najveće žrtve svih istorijskih događaja, i da bi upravo emocijom i saosećanjem prema drugima mogli da se odbrane od političkog i svakog drugog terora. Za sve nas je danas važno da svojim glasom učestvujemo u nekim odlukama, da što više ljudi javno izrazi svoje potrebe, da pokaže bunt prema svemu onome što ugrožava ne samo njihovu egzistenciju, slobodu, građansko dostojanstvo, nego i prava drugih ljudi. Samo će se tako smanjivati broj mesta na planeti u kojima se događaju ekonomski, politički i svi drugi terori.

KUSTURICA I NOVAK ĐOKOVIĆ

KAKVI su vaši utisci iz Beograda, ovde ste prvi put?

- Tek sam stigao, još nisam uspeo da prošetam Beogradom. Ali onaj prvi utisak koji sam imao, koji je za mene i najvažniji, jer se kasnije on obično i potvrdi, jeste neka čudna sličnost i povezanost između Beograda i Buenos Ajresa. Ne mogu da objasnim zbog čega, ali osećam da možda čak imamo i sličnu istoriju. Upoznao sam vašeg reditelja Emira Kusturicu u Havani, i verovatno da taj osećaj bliskosti potiče i iz tog susreta, a i veliki sam poštovalac Novaka Đokovića i oduševljen sam što sam u njegovoj zemlji.