FILM "Bela vrana" ne bih mogao da snimim bez Beograda i produkcijske kuće Work in Progress. Ovaj grad i srpska vlada dali su nam neverovatnu podršku - da nije bilo te pomoći, ne bi bilo ni ove filmske priče o Rudolfu Nurejevu. Znajte da ovaj grad i ova zemlja imaju velike kapacitete za snimanje međunarodnih filmova - izjavio je juče po dolasku u Beograd slavni britanski glumac i reditelj Rejf Fajns, veliki prijatelj Srbije koji od 2017. ima i srpski pasoš.

Fajns je ovog puta stigao kao gost i najveća zvezda 47. Festa, a njegovo novo ostvarenje "Bela vrana" sinoć je premijerno prikazano u Glavnom takmičarskom programu. Pred prepunim gledalištem dvorane Sava centra njemu je svečano uručena Nagrada "Beogradski Pobednik" za dosadašnje stvaralaštvo, a zanimljivo je da se Fajns za ovu podršku odužio na odjavnoj špici filma, na kojoj piše da se zahvaljuje srpskom Ministarstva kulture, predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj savetnici za medije Suzani Vasiljević, premijerki Ani Brnabić, tadašnjoj predsednici UO FCS Nadi Perišić, i direktoru Beogradske filharmonije Ivanu Tasovcu.

- Imao sam veliku želju da snimim film o izuzetnom ruskom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu, koji je prebegao na Zapad usred turneje u Parizu, gde je od francuskih vlasti zatražio politički azil, i to je bio događaj koji je zapanjio svet u trenutku kada je Hladni rat bio na vrhuncu - kaže Rejf Fajns u razgovoru za "Novosti". - Preminuo je januara 1993. i, nažalost, nisam imao priliku da ga gledam na sceni, ali sam pročitao gotovo sve što piše o njegovom životu. Nurejev je pred smrt napisao "Pismo plesu", koje je njegov umetnički i egzistencijalni testament.

* Šta je vama lično najuzbudljivije u životnoj storiji ruskog baletskog velikana, koji je bio svetska zvezda i jedan od najvećih umetnika 20. veka - njegov briljantni dar ili hrabrost da pobegne iz Sovjetskog Saveza da bi bio slobodan?

- Sve je uzbudljivo u njegovom životu, pre svega njegov duh i njegova odlučnost da se ostvari kao umetnik, i to u doba ideološke podeljenosti između Istoka i Zapada, vrlo specifičnog perioda u istoriji. Nurejev je pobegao iz Sovjetskog Saveza zbog represije koju je osećao, i to jeste bilo vrlo teško vreme. Mnogi građani su bili kontrolisani od strane KGB-a, pogotovu umetnici. I u filmu "Bela vrana" vidimo agente KGB-a u civilu koji su pratili baletsku trupu i Nurejeva tokom turneje u Parizu. Ali, pitanje o građanskoj slobodi je vrlo opširna priča, bilo bi potrebno mnogo vremena ako bismo razgovarali o tome, i ona umnogome zavisi iz kojeg ugla govorite o slobodi, i iz koje zemlje.


* Naš veliki reditelj Dušan Makavejev, kome je na otvaranju Festa posthumno dodeljena Nagrada "Beogradski Pobednik" za doprinos filmskoj umetnosti, upamćen je i po stavu: "Sloboda ili ništa". Kakav je vaš stav?

- U nekim zemljama postoji manje slobode, pa je ona i skuplja, i tu postoji možda neka veća kontrola nad umetnošću. U drugim zemljama, Britaniji, gde sam ja rođen i odrastao, nema kontrole umetnika, oni su slobodniji. Ovo pitanje zavisi i od toga kako se sloboda percepira, ali u svakom slučaju mogu da kažem da su neki od najvećih umetnika koji su trpeli represiju, na kraju slobodu našli u sebi. Možda se na kraju tako može i reći - slobodu moramo da nađemo u sebi, a ne u nekom datom političkom sistemu. Jer, svaki sistem, svaka vlast, želi da utiče i da na neki način kontroliše javno mnjenje. Ali, isto tako, sve ima i svoju drugu stranu. Ja sam, recimo, odlučio da unesem više boje u prikazima Lenjingrada, jer je taj represivni sistem Sovjetskog Saveza, pored toga što je gušio, sputavao i kontrolisao ljude, na neki način ipak negovao umetnike i ulagao u njih. Zato ta slika nije crno-bela ili siva, kako se tipizirano prikazuje to vreme, nego se u ovom filmu vidi i toplina ljudi koji tamo žive, i njihovi međusobni prijateljski odnosi.

Pročitajte još: Fajns: Bez Beograda ne bih snimio film

* U "Beloj vrani" igrate učitelja Rudolfa Nurejeva, Alekseja Puškina, koji je posvećen svom poslu, i prihvatio je svoj život onakav kakav jeste - ne postavlja pitanja o režimu u kojem živi, ali ni o svojoj intimi i odnosu sa ženom. Da li je to odraz slabosti čoveka?

- Može i tako da se posmatra taj lik, ali to što mu nedostaje hrabrosti da malo zaviri u neke druge stvari, on nadoknađuje time što je potpuno posvećen svom poslu. On je u svojoj profesiji jednostavno našao svoj život. Razgovarao sam sa ljudima koji su kod Puškina učili igru, i svi su ga opisivali kao izuzetno ljudsko biće, i ja sam time bio dirnut. On je redak duh, čovek pun topline, duboko oseća umetnost i u tome je našao smisao svog života, jer mu ništa osim toga nije potrebno. Ali, naravno, može mu se suditi i da nije imao hrabrosti da se suči sa nekim stvarima.

* U "Beloj vrani" u naznakama dajete i homoseksualnost Rudolfa Nurejeva. Da li on i zbog toga ne bi mogao da opstane u svojoj domovini?

- Mi smo za film odabrali segment života Nurejeva pre nego što je prebegao na Zapad, u kome on tek kao mladić pokušava da shvati šta je i ko je. Naravno, kasnije je potvrđeno da je on bio homoseksualac, ali u tom delu koji smo mi izabrali on sam to još nije znao, kao što smo videli u filmu, imao je seksualne kontakte i sa ženom Puškina, i sa muškarcem, svojim nemačkim prijateljem. Tokom filma vidimo u kom pravcu se kreće, ali pošto tada nije bilo zvanično potvrđeno da li je ovo ili ono, on u Sovjetskom Savezu zbog toga još nije imao nikakvih problema, niti smo mi to uzeli kao neki veliki marker u filmu.

U filmu Nurejeva igra svetski poznati baletski igrač Oleg Ivenko -Foto Promo


PRIČA O SLOBODI UMETNIKA

NUREJEV neprestano izaziva kontroverze...

- Zanimljivo je da je filmski i pozorišni reditelj Kiril Serebrenikov 2017. radio baletsku predstavu o Nurejevu u Baljšom teatru, u kojoj je želeo da pokaže i njegovu seksualnu orijentaciju. Ali, premijera je bila otkazana, kako je moglo da se čuje u javnosti, upravo zbog tog momenta, i to je, naravno, deo priče o umetničkim slobodama. Serebrenikov je, nažalost, iz nekih drugig razloga, kako tvrdi zvanična Rusija, u kućnom pritvoru, ali sada čekamo da vidimo šta se dešava sa tom predstavom - čuli smo da je nešto prekomponovana i da će uskoro biti premijera. Sve to ukupno, naravno, nije dobro, i to je ta šira priča o slobodi umetnika.

LET IZNAD SVOG BOLA

* Kako vi lično, zapravo, vidite Nurejeva, pored njegove slike koju ste dali u filmu? Naslućujemo da će biti "politički nekorektna" predstava...

- Kao što je on rekao u svom pismu: "Ovde sam, ali u glavi plešem, letim iznad svojih reči i svog bola... Svaki čovek treba da pleše čitavog života. Ne da bude baletan, već da pleše. To je zakon ljubavi: voliš jer osećaš potrebu, a ne zbog toga da bi nešto dobio zauzvrat."