Vatrena proza odrastanja

Roman od priča “Atomski dečak”, neprocenjivi je dragulj koji nam je tek kao delić svoje ostavštine darovao svestrani Borislav Stanojević (1953-2015), dugogodišnji upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke, čovek koji je od nje stvorio jedinstveno mesto čuda, znanja, ideja i svojevrsnu alternativnu školu filma.

Kao pasionirani filmofil i filmski arhivista Jugoslovenske kinoteke, Stanojević je kreirao i jedinstvenog stripskog junaka - Kapetana Nitrata, čuvara čudesnih, remek-dela sačuvanih na nitratnoj, zapaljivoj filmskoj traci. Tvorac tog usamljenog superheroja i scenarija za prvi svetski strip-serijal o filmskoj arhivistici i filmu uopšte, Stanojević je kinotečko izdanje “Kapetana Nitrata” upotpunio svojim sjajnim esejima.

A onda nas je samizdat njegovog “Atomskog dečaka”, koju godinu po odlasku autora, upoznao sa junakom sasvim drugačijim, u poetičnoj, emotivno i vrcavo ispripovedanoj pripovesti o odrastanju, o Beogradu sasvim drugačijem, gradu koji danas naseljavaju neki drugačiji dečaci. U pomalo i filozofskom romanu o rađanju ljubavi prema umetnosti, filmu, stripu, književnosti i muzici, romanu sa elementima fantastike na čijem kraju odrastao Čovek susreće sebe kao Dečaka - a koji će sa uživanjem iščitavati i muškarci, i dečaci, i žene, i devojčice... U štivu o kome Zoran Penevski kaže:

“Da, moglo bi se reći da je `Atomski dečak` vatrena proza odrastanja, da je izvanredni pričoman u kojoj su realnost i mašta izgovori za amalgam superherojske blistavosti, da su sećanja ono što nas čini junacima beskrajnog iskustva, tako je - moglo bi se govoriti o književnosti koja svedoči o oniričnoj snazi popularne kulture, o ispovesti umetnika koji živi svoju fantastiku kao iskonsku svest ljudske vrste, u pravu ste - mogli bismo da govorimo o pripovedačkoj dinamici koja okružuje metafizičku igru dečaka.

“Ali to bi samo Bori izmamilo veseli, široki osmeh.

“Jer on verovatno sada negde pravi društvo Atlantiđanima i pravi arhivu zvezda.”