POZORIŠNA KRITIKA: Tumačenje snova

Dokumentarno-poetska dramska struktura, kako je najavljena edukativna pozorišna predstava Udruženja umetnika "Artista" iz Požarevca, "San o Mileni", posebno je opasan scenski žanr, jer se poetsko veoma teško drži na sceni, ako nije sakriveno u dubinama dobre dramske forme. U ovoj nasilno iskomplikovanoj dramaturgiji, bilo je i koreografije (Aleksandra Veljković), i videorada, sastavljenog od Mileninih radova i dokumenata (Igor Marković), i složenih zamena likova i polova, kao i mnoštvo cipela, kao simbola odsustva, mnogo korišćenih u novije vreme u simbolističkom pozorištu. Pritom, život Milene Pavlović Barili (mnogo puta prikazan u dramskoj formi, u pozorištu i na televiziji) sam po sebi je dovoljno uzbudljiv i dramatičan, da bi se mogla napisati i autentična pozorišna drama o njoj, bez pribegavanja nasilnoj scenografskoj ili koreografskoj stilizaciji, koja ovu priču prilično banalizuje.

Miodrag Kovačević, performer, "istraživač, stručni saradnik i kompozitor", poseduje izuzetnu muzikalnost i divan glas. No, njegova scenska interpretacija je ogoljena i neprostudirana, amaterska. Udvojeni likovi, predstavljači majke Danice, oca Bruna Barilija, a onda i Musolinija (!) i nemačkog oficira u kući Pavlovićevih u Požarevcu (!), spuštaju "poetski" nivo ovog performansa na sitni realizam, od koga su autori pokušali da pobegnu, uvodeći fizički teatar, ples, koreografiju, ekspresionizam u dokumentarnu, tešku sudbinu Milene Pavlović Barili.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Izvinite što smo pobegli

Interpretatori, mladi glumci, Tijana Višković, Aleksandra Veljković, Jovan Zdravković, Marko Panajotović i Miodrag Kovačević su zdušno, "punom nogom" igrali svoje zadatke, sa manje ili više uspeha u govornoj ili fizičkoj radnji. Mladalački, sveže, duhovito i emotivno, prikazali su (još jednom) poznate činjenice iz mukotrpnog životnog puta Milene iz Požarevca, Parme, Njujorka..., nedovoljno iskusni da to povežu sa svojim unutrašnjim bićem i pokažu istinitost i preciznost, ultimativno neophodne na sceni.

Posle "Krila od olova" i "Meseca u plamenu" Sanje Domazet, i "Devojke s lampom" Slobodana Stojanovića, godišnjicu rođenja Milene Pavlović Barili (1909-1945) valjalo bi obeležiti još nečim, nekom autentičnom metaforom, širokom slikom njenih neverovatnih talenata i srčanosti. Tada bi ovaj "San o Mileni" bio kamičak u grandioznom mozaiku naše kulture, koja je imala i ovakve stvarne veličine.