DNEVNIK ZABLUDA: Flamenko i kazačok

FRANCUSKO-AMERIČKI arhitekt Bernard Čumi svojevremeno je izrekao poslovicu koja je najavila novo doba arhitekture osamdesetih: “Prvo pravilo arhitekture je kršenje pravila”. To načelo je i danas prisutno u srpskoj arhitekturi, nažalost u potpuno drugom kontekstu. Jer, kod nas se zakoni redovno krše, ali posledica toga nije postizanje originalne arhitekture, već nastanak opšteg urbanog haosa. Opštepoznato je da svakoj arhitektonskoj i skulptorskoj intervenciji u gradskom prostoru prethodi izrada urbanističkog plana. Nasuprot, kod nas se prvo radi skulptura, pa se naknadno ona “opravdava” konkursom za urbanistički plan.

Za Savski trg u Beogradu prethodno je u Rusiji naručena izrada megalomanskog, preskupog spomenika Stefanu Nemanji, pa je naknadno, kada je njegova realizacija već bila u toku, organizovan anonimni konkurs za urbanističko rešenje prostora u koji isti treba postaviti. Za predsednika žirija postavljen je neupućeni Slovenac Janez Koželj, za kojeg slovenačke kolege kažu da je “napravio dve i po kuće, a najznačajnija stvar mu je vijadukt na auto-putu Ljubljana - Kopar”. Konkurs je doživeo fijasko, ma kako ga na izložbi nagrađenih radova predstavili organizatori gostu gradonačelniku Ljubljane Zoranu Jankoviću, jer su imena prvonagrađenog tima iz Španije nedopustivo “procurila” čak osam dana pre objave. Ali, Španci ni formalno ne ispunjavaju konkursne uslove. Nisu dostavili neophodne izglede ni preseke, a u planu su postavili spomenik Stefanu Nemanji na mesto koje nije predviđeno za to, što je ozbiljna zamerka i postavlja pitanje poništenja konkursa. U njihovom projektu nalazi se stara skulptura Stefana sa krstom u ruci, a ne konkursom tražena nova, sa mačem. Fasadu spomenika kulture Železničke stanice nedopustivo su zabetonirali bezidejnom “platformom za održavanje političkih skupova”. Na trgu su posadili lavandu, karakterističnu za Španiju, ali ne i Srbiju. Međutim, posebno iznenađuje da su Španci projektovali trg sa spomenikom visine 11,25 m, dok je visina spomenika koji se izrađuje u Rusiji čak dvostruko veća: 22,80 m, veličine osmospratnice! Projekat Španaca jasno ukazuje da treba smanjiti taj megalomanski i preskupi spomenik i prilagoditi ga ljudskoj i meri projektovanog trga. Da je urbanizam prethodio izradi spomenika, on nikada ne bi imao izlišne gigantske dimenzije!

PROČITAJTE I:DNEVNIK ZABLUDA: Politika zaborava

Na centralnom beogradskom trgu u toku su našem narodu dobro poznate igre: flamenko, kazačok, trbušni ples, pa i slovenačka polka, ali ne i srpski moravac. Zbog pohlepe aktera u konkursu i nekompetentnosti moćnika i Udruženja arhitekata Srbije koje igra po muzici koja svira, biće to još jedan primer naše ekstremne gluposti, zbog koje nismo sposobni da sami podignemo spomenik i trg ni osnivaču Srbije Stefanu Nemanji, već će to učiniti Španci i Rusi, preko Slovenaca i Arapa, na njima poznat način.