SJAJNO doba srpske istorije otpočeli su Nemanja i njegovi sinovi, Sava i Stefan Prvovenčani. Od Nemanjinog doba “slika srpstva na Balkanu puna je neimarstva, crkvenog slikarstva, ktitora, vladara prosvetitelja i svetitelja, čije ruke dopiru do Sirije i Sinaja, dižući bolnice i ostavljajući trag jedne svetle, srednjovekovne srpske kulture”.

O stolovanju slavne vladarske porodice Duško Lopandić, diplomata i doktor pravnih nauka, napisao je knjigu “Nemanjići - vladari i vreme srpskog srednjeg veka”. Lopandić, u ovom izdanju “Derete” pripoveda o usponu i kraju srednjovekovne Srbije, o rađanju i usponu kraljevine, o carstvu, o odbrani od osmanske najezde, sve do pada despotovine. Iscrpnu istoriju koja počinje od predaka Nemanjića, završava sve do njihovih potomaka.

- Dinastija Nemanjića ugašena je smrću cara Uroša, ali se potomstvo vladarske porodice produžilo ženskom linijom - kaže nam Lopandić. - Stefan Nemanja je predak svih današnjih suverena u Evropi. Britanska kraljica Elizabeta Druga njegov je potomak u dvadeset šestom kolenu, posredstvom svoje babe Marije od Kembridža, dok je bivši španski kralj Huan Karlos Prvi od Burbona u 26, 27. i 28. kolenu, zavisno od toga koja se loza prati. Nemanja nije samo predak stranih vladara, već i kralja Petra Drugog Karađorđevića. Nemanjićke korene on nije dobio od srpskih predaka, već posredstvom majke, rumunske princeze Marije.

Lopandić se čak u jednom poglavlju poigrava i postavlja pitanje da li bi istorija čovečanstva bila drugačija da je Gavrilo Princip bolje poznavao rodoslovne tablice. Hobi autora je genealogija, pa je istražujući porodične veze pronašao da nadvojvoda Franc Ferdinand među svojim precima ima kneza Lazara i kneginju Milicu.

- Ti vladari nisu direktni potomci, ali jesu u genealoškom smislu - govori Lopandić. - Evropsko plemstvo je isprepleteno i ako se prati dugačka linija, pronaći će se te veze.

Lopandić smatra da je pojava Stefana Nemanje bila prelom između ćutanja vekova i poruka istorije:

- Slavno doba srpske istorije su otpočeli Nemanja i njegovi sinovi Sava i Stefan Prvovenčani. Sve do pojave velikog župana iz današnje perspektive izgleda kao da Srbija ćuti. Podaci iz prednemanjićkog doba su fragmentarni, vesti nedorečene i nepovezane. Kao svaka vladarska porodica, ni Nemanjići nisu pominjali prethodnike. Tako da izgleda da pre njih ničega nije bilo. Samo u jednoj generaciji, čini se skoro iznenada, ni iz čega, kao luča u tami, u raškim brdima izranjalo je novo doba. Sa dolaskom Stefana Nemanje na vlast oko 1166. prvi put se pišu dela koja će dopreti do nas.

Bitka kod Nikopolja


Veza između vladarske porodice i crkve bila je jaka.

- Imamo dve slike porodice. Jednu je davala crkva, kroz povelje i žitija uzdizala je dinastiju. Ali, stvarnost je bila bliža Šekspirovim pričama. Trajala je neprestana borba za vlast, brat je zamenjivao brata, sin oca. Dragutin je porazio oca i postao vladar. Posle njega je to još surovije uradio Dušan. Surovost nije bila samo nemanjićka, vreme je u Evropi bilo takvo.

Pročitajte još - "Nemanjići" opet zapalili internet

Stefana Dečanskog Lopandić poredi sa biblijskim Jovom.

- On je simbol ljudskog stradanja - kaže autor “Nemanjića”.

- Najpre je bio zarobljenik kod Mongola, posle tretiran kao naslednik, a onda kao izrod ili kopile. Njegov otac kralj Milutin ga je posle jedne pobune oslepeo, a nakon što je Stefan odlučio da presto ostavi mlađem sinu Siniši, stariji sin Dušan je nasilno preuzeo presto zbacivši oca s vlasti. Druga verzija govori o nasilnoj smrti srpskog kralja koji je umro od ruke svog sina Dušana.

Stefan Dečanski, Stefan Nemanja


Lopandić podseća da je kralj Dragutin prvi Nemanjić koji je vladao Beogradom:

- Beograd je bio u to doba mađarski grad, ali je on uspeo da dobije neke ugarske oblasti - Mačvu sa Beogradom i oblasti Soli.

Nemanjići su se ženili više puta. Brakovi su, kaže Lopandić, bili politička kategorija - kad se menja savezništvo promeni se i žena.

- Ne znamo tačno koliko je žena imao kralj Milutin - objašnjava Lopandić. - Znamo za pet, ali možda je imao i više. Kad je Milutin hteo da sklopi savezništvo sa Vizantijom, oterao je prethodnu ženu Anu, ćerku bugarskog cara, koja mu je rodila decu i oženio se mladom Simonidom. Srednjovekovni život imao je i svoje lepe strane. Narod je imao mnogo neradnih dana i proslava. Slavili su razne svece i tad se nije radilo. Obrazovanje je počelo sa Svetim Savom.

JELENA ANŽUJSKA

DUGO se nije znalo poreklo Jelene Anžujske, supruge kralja Stefana Uroša - kaže Lopandić. - Bilo je jasno da nije iz anžujske porodice. Anžujska su joj pridodali neki istoričari zato što su je anžujski vladari iz Napulja u pismima oslovljavali “naša rođako”. Kasnije je utvrđeno da je bila poreklom iz Srema, da je njen otac sin vizantijskog cara Isaka Drugog, a majka iz porodice mađarskih kraljeva.

RATNICI I DIPLOMATE

NEMANjA je bio veliki ratnik, ali su Stefan Prvovenčani i Sava vodili diplomatiju - kaže Lopandić. - Pratili su događaje. To se najbolje vidi na primeru Stefana Prvovenčanog. Bio je oženjen vizantijskom princezom Evdokijom, dok mu je to odgovaralo, a kad su naišli krstaški ratovi promenio je stranu i oženio se Venecijankom Anom Dandolo.