TENOR sa poezijom u glasu, kako nazivaju Zorana Todorovića, jedan je od onih umetnika koji su najpre postali "svetski", pa "naši". Nakon što je "pokorio Nemačku", gotovo dve decenije je osvajao najprestižnije evropske i svetske operske scene, da bi tek tada počeo da dobija pozive za gostovanja i u svom Beogradu. Naša publika ga je namah prihvatila, još od briljantnog nastupa u roli Pinkertona u Narodnom pozorištu, preko solističkog i grupnih koncertnih nastupa - a 8. februara pevač na sceni Madlenijanuma obeležava četvrt veka svetske karijere, koncertom "Zoran Todorović i prijatelji".

- Moji gosti, sopran Dragana Radaković i bariton Nikola Mijailović, među najcenjenijim su operskim pevačima, sa kojima delim i sličnu sudbinu - kaže, u intervjuu za "Novosti", Zoran Todorović. - Sve troje smo napravili karijere van naše zemlje pre nego što su nas pozvali sa ponudama za saradnju i kod nas. Izvešćemo odlomke i arije iz meni najdražih opera kao što su "Toska", "Turandot" - u kojoj sam imao čast da pevam sa Draganom u predstavi Opere u Bukureštu prošle godine, te "Otelo" - u kojoj sam pevao sa Nikolom, koga znam još iz hanoverskih dana, na sceni Teatro Colon u Bogoti.

* Kako sagledavate četvrt veka svoje karijere?

- Veoma sam zadovoljan i ispunjen činjenicom da sam 25 godina ostao na jednom visokom nivou internacionalne operske scene. Svi koji poznaju ovu umetnost znaće da je lakše doći nego opstati, ali je ceo put bio jako lep, kreativan, premda zahtevan i težak. Svaki veliki uspeh je bio dovoljan poklon da se sve teškoće brzo zaborave i pretvore u nešto konstruktivno i lepo. Imao sam veliku sreću da su me na tom putu pratili izuzetni saradnici i veliki muzičari, a od samog početka me lansirale velike svetske agenure. Lakše je danas nabrojati nekoliko važnih operskih kuća gde nisam bio nego obratno, kažem uvek u šali.

* Koji autori ili partneri su se pokazali kao ključni za vas?

- Oni najznačajniji, koji su uvek davali nove impulse mojoj karijeri, svakako su bili dirigenti Marčelo Vioti, Zubin Mehta, Marko Armilijato, Nikola Luisoti, Filip Jordan... Kolege Edita Gruberova, Monserat Kabalje, Džun Anderson, Violeta Urmana, Veselina Kasarova, Angela Georgiu, Maria Gulegina, Leo Nuci, Renato Bruson, Rolando Panerai, Maati Salminen, Agnes Balza.... Mnoštvo divnih nadahnutih i kreativnih duša koje sam imao čast da upoznam i sa njima sarađujem. To bogatstvo mi više niko ne može uzeti i na tome sam veoma zahvalan.


* Koju rolu danas, kao zreo pevač u naponu snage, sa nestrpljenjem iščekujete?

- Jedino što stvarno potpuno neskromno smem da kažem je da sam ispunio sve svoje tenorske snove. Na početku karijere, sa svojim laganim lirskim glasom, nisam ni sanjao da ću jednog dana proći ceo ovaj put, na ovako jedinstven i lep način. Kada sam posle tri godina priprema najzad sebi stavio i krunu svake tenorske karijere, ulogom Otela u istoimenoj Verdijevoj operi, zatvorio se za mene taj čarobni krug mojih ličnih želja. Predstojeće sezone će mi doneti i uloge u nekoliko Vagnerovih, i u Štrausovim operama "Salome" i "Dafne". Naravno da bez mojih divnih Italijana i Francuza neće moći, tako da i te uloge ostaju deo mog repertoara.

VIRUS ODLOŽIO KONCERT - U CELOJ gužvi oko proba, predstava i posebno čestih letova, napao me je virus koji me je onemogućio da održim koncert u Madlenijanumu kada je prvobitno bilo planirano, zbog čega se svima duboko izvinjavam. Nažalost, cela naša operska umetnost leži na dva mala mišića koji se zovu glasne žice. I najmanji poremećaj koji normalna osoba ne bi ni primetila, kod nas bude koban. Onog momenta kad je lekar rekao da je prekratko vreme da se nešto uradi, morao sam se pomiriti sa solucijom da se koncert pomeri za 8. februar. Madlenijanumu se zahvaljujem na razumevanju i saradnji.

* Kako vidite budućnost opere? Da li je prošlo vreme operskih megazvezda i diva?

- Ne spadam u one koji vide propast operske scene. Naprotiv, pojavljuje se mnogo novih nadarenih pevača. Interesovanje publike je veliko čak i kad su karte basnoslovno skupe. Svako vreme je imalo svoje pevače i tradicije, te tako i ovo današnje. Opersko pevanje jedna je od najtežih umetničkih formi i sigurno za svako mlado biće jedan veliki izazov u svakom pogledu. Ali kvalitet, istrajnost i vredan rad mogu svakome biti od velike pomoći na tom putu ka zvezdama.

Pročitajte još: Todorović: Dolazim u septembru

* Koliko je teško vrsnom tenoru da postane svetska zvezda - mora li on pristati da se igra žanrovima, podleže pop uticajima ili se "oda" krosoveru?

- Diskografske kuće i velike opere moraju da imaju zvezde i uvek će ih biti. Nije to samo pitanje krosovera, nego i jedne velike medijske kampanje. Posle uspeha koji su napravili tri tenora - Pavaroti, Domingo i Kareras, i mediji su se izveštili u operskom biznisu i znaju veoma dobro kako plasirati one za koje smatraju da imaju taj potencijal. Tako su rođene i nove zvezde poput Rolanda Vilasona, Ane Netrebko, Jonasa Kaufmana... Tako je započeo i trend pravljenja rang-lista operskih zvezda. Ja sam se jednom u šali zahvalio novinaru koji me je svrstao među deset najvećih svetskih tenora, sa konstatacijom da bi me više radovalo da budem u dvadeset, ali da mi je pun kalendar. No neminovno je da takvi medijski statusi mnogo utiču i na vaš kalendar i na interesovanje velikih operskih kuća.

* Ko je za vas najveći operski umetnik, među živim i aktivnim pevačima - a ko među vašim velikim prethodnicima?

- Veliki sam obožavalac tenora Franca Korelija, koji je za mene oličenje pravog muškog, zdravo vođenog glasa. I danas kad se tuširam volim da odslušam jednu-dve njegove arije jer me raspevaju za ceo dan.

Među umetnicama sa kojima sam nastupao, za mene je najznačajnija legendarna diva Edita Gruberova sa kojom sam veoma rano počeo da sarađujem, još u Beču. Sve velike pevačice i pevači sa kojima sam, pogotovo na početku karijere, imao čast da nastupam, jesu osobe koje sam znao sa naslovnih slika na pločama iz moje mladosti. Stajati sa njima rame uz rame kao kolega je nešto što ne mogu nikada zaboraviti, jer je svako od njih ostavio dubok trag u mojoj svetskoj karijeri - i u meni.



* A kako vidite svoju budućnost, i gde - u pedagogiji ili režiji, u Srbiji ili u Nemačkoj...?

- Planovi za "postpevačku" budućnost postoje, ali odlažu se sve dok ima ugovora i lepih produkcija. Kako me glas još dobro služi, ne mogu niti želim ništa drugo ni da planiram. Deo mojih aktivnosti će sigurno biti u oblasti pedagogije, ali samo u instituciji koju sam sam kreirao, koja će raditi po mojim normama, koristiti moje veze i iskustva, i nositi moje ime. Teatar će ostati sigurno veliki deo mojih aktivnosti jer mi stižu i ponude da režiram neke opere, a ta ideja mi se oduvek dopadala.

* Kako trenutno izgleda vaš "kalendar" za predstojeći period?

- Nakon koncerta u Madlenijanumu nema pauze jer već 10. februara imam "Pajace" u Diseldorfu, kreću probe za novu produkciju francuske opere "Jevrejka" u Antverpenu i Gentu u Belgiji, potom se vraćam u Diseldorf i Minhen za "Otela", Hamburg za Štrausovu operu "Dafne", sledi "Turandot" na festivalu Tore di Lago, pa sledeća nova produkcija "Jevrejke" ali ovog puta u Nacionalnom teatru u Hanoveru. Samo da nas zaobilaze virusi i grip na tom putu i da budemo i ostanemo zdravi!

U SARAJEVU SA POGORELIĆEM

VELIKU čast učinili su mi organizatori Majskog festivala u Sarajevu, na koji smo ove godine, između ostalih, pozvani i čuveni naš pijanista Ivo Pogorelić, koji će održati koncert, i ja, sa koncertom pesama koji sam nazvao Un viaggio ("Putovanje"). Nažalost, ne poznajem Pogorelića lično, ali ga cenim kao jednog od najgenijalnijih pijanista današnjice. Nadam se da će biti prilike da se ovog proleća u Sarajevu sretnemo.