Književna zadruga na čvrstim nogama

POSLE dve decenije statusa ni na nebu ni na zemlji, formalno pod državnom zaštitom, a u praksi bez neophodne finansijske podrške, Srpska književna zadruga, jedna od najstarijih i najuglednijih naših institucija, mogla bi da se nada boljim danima. To bi trebalo da omogući predlog izmena i dopuna Zakona o SKZ, koji je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja, Vlada ga usvojila pre dva dana, a uskoro će se naći i pred poslanicima.

Od osnivanja aprila 1892. Zadruga je zasnovana na udruživanju stvaralaca i korisnika ne radi dobiti, već radi ostvarivanja širih interesa. Sedamnaestorica osnivača donela su osnovna pravila, za prvog predsednika izabran je Stojan Novaković, naučnik i književnik, za potpredsednika Jovan Jovanović Zmaj, pesnik i lekar, a za sekretara Ljubomir Jovanović, istoričar. Decenijama je negovano znamenito "Plavo kolo", kao i nekoliko edicija, a SKZ je u drugoj polovini 20. veka učestvovala i u zamašnim naučno-izdavačkim poduhvatima, kao što su "Istorija srpskog naroda", "Srpska književnost u 100 knjiga" (sa Maticom srpskom), "Stara srpska književnost u 24 knjige" (sa "Prosvetom").

Pročitajte još: Država pomaže SKZ

Zakon o Zadruzi, koji je donet 1997. godine pokazao se u mnogo čemu manjkavim. Rešenja su tumačena na različite načine, što je bio izgovor da se Zadruga ponovo nađe "na ledu". Sve teže je bilo održavati edicije, pa i "Plavo kolo". Predloženim izmenama i dopunama tog zakona reguliše se i pozicija i finansiranje Zadruge i to iz državnog budžeta. Predviđeni su novi organi upravljanja: umesto direktora uvodi se upravnik, kao i glavni urednik. Istovremeno, reguliše se i status Zadrugine Biblioteke i Književnog arhiva u kojima se nalaze retka izdanja knjiga iz srpske i jugoslovenske periodike 19. i 20. veka, kao i prepiska sa piscima iz prošlih epoha.

Pročitajte još: Najteža godina SKZ

U kratkoj izjavi, za "Novosti", ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže:

- Smatram da je neupitna obaveza svakog kabineta Ministarstva kulture da omogući opstanak i nesmetani rad ustanova koje su gradile i profilisale savremeni kulturni lik Srbije, a "Plavo kolo" je jedan od zaštitnih znakova srpske književnosti.

Dragan Lakićević

Procedura za izmene i dopune Zakona pokrenuta je na osnovu inicijative same SKZ, čiji urednik Dragan Lakićević, za naš list, kaže:

- Zakon iz 1997, koji se sada dopunjuje, imao je važnu ulogu u vremenima privatizacije i rasprodaje, ali nije predviđao nikakav budžet. U međuvremenu postao je anahron u odnosu na kasnije donete opšte zakone i propise koji se tiču kulture i poslovanja. Propao je pokušaj da se dopuni pre desetak godina: došao je na dnevni red Narodne skupštine, ali nije iznet na glasanje. Sada je nacrt upućen u skupštinu i to je odlična vest. Ako prođe u skupštinskoj raspravi, što se može očekivati, SKZ će imati važan društveni, a ne samo finansijski oslonac, koji opet potvrđuje važnost trajanja i kontinuiteta jednog kulturno-izdavačkog programa, kome je otežano da se ostvaruje u novim okolnostima tržišta i tendera, gde su vrednosti književnosti i nauke na vrhu komercijalne površnosti i popularnosti.

Dragan Hamović

Član radne grupe za izradu nacrta bio je i Dragan Hamović, specijalni savetnik u Ministarstvu kulture, koji nam je rekao:

- Na putu smo da rešimo pitanje koje nije trebalo da postane problem. SKZ je simbol postojanih napora Srbije da se kulturno razvije, drugo ime za promišljeni kontinuitet srpskog izdavaštva, u kome su učestvovali najbolji i najodgovorniji poslenici knjige. I umesto da razmišljamo o velikim poduhvatima na korist naše kulture, mi smo, zbog tvrdih kalupa novije regulative, nepotrebno dugi niz meseci tražili način da bi najstarija živa izdavačka kuća mogla da uopšte otvori budžetski račun i konkuriše za sredstva kao i svi drugi. Na sreću, stvari su otkočene. Iznađena su rešenja koja će biti pred poslanicima, nadam se bez daljih odlaganja. Naše vrednosti nemaju nikoga drugog osim srpske države. Ako nam temeljne ustanove nisu prioritet, onda je znak da ne mislimo svojom glavom, nego tuđom.

VELIKANI U UPRAVAMA

U UPRAVAMA i autorskim timovima SKZ bili su najugledniji književnici, profesori i naučnici, među kojima: Ljubomir Kovačević, Pavle Popović, Marko Car, Tihomir Đorđević, Janko Veselinović, Milovan Glišić, Isidora Sekulić, Veljko Petrović, Miloš N. Đurić, Ivo Andrić, Vojislav Đurić, Radovan Samardžić, Branko V. Radičević. Sada je predsednik SKZ, akademik Milovan Danojlić, potpredsednik prof. dr Milo Lompar, a sekretar dr Duško Babić.