Miroslav Lekić: Samo ljudskost će zaustaviti točkove zla

DIPLOMATA, istoričar i etnograf Ivan Stepanovič Jastrebov, glavni junak romana “Ruski konzul” Vuka Draškovića, uskoro će dobiti svoju filmsku verziju, sa rediteljskim potpisom Miroslava Lekića. Scenario je, kako Lekić ističe za “Novosti”, veoma oslonjen na knjigu, napisao ga je Igor Bojović, mada će priča i radnja filma imati i drugačije momente.

- Onog trenutka kada pravite adaptaciju, morate neke stvari prilagoditi vremenu u kome radite, bez obzira na univerzalnost koju roman ima. Jastrebov je autentična ličnost, na dužnosti konzula imao je priliku da upozna i istraži Staru Srbiju, Makedoniju i Albaniju, a njegov putopis “Stara Srbija i Albanija”, iz druge polovine 19. veka, smatra se važnim izvorom za proučavanje prostora u kome vekovima traju nacionalne tenzije. Roman “Ruski konzul”, naravno, ima i druge junake, jer ljudi ovde imaju epske sudbine, i sve je to vrlo uzbudljivo za film - kaže Lekić.

* Prošlo je 20 godina od filma “Nož”, snimljenog prema Draškovićevom romanu, a vaše je najuspešnije ostvarenje. Da li je to bio motiv i za “Ruskog konzula”?

- Još dok smo radili “Nož”, scenarista Igor Bojović i ja imali smo ideju da snimimo “Ruskog konzula”. Taj roman u jednom segmentu prati sudbinu junaka iz “Noža”, i zatvara Draškovićevu trilogiju koju čini i roman “Molitva”. Ali taj projekat je propao, scenario “Ruskog konzula” je “ležao” svih ovih godina, i pre šest-sedam meseci ponovo sam o filmu razgovarao sa Vukom Draškovićem i odlučili smo da se napiše nova adaptacija. Mnoge stvari su se promenile od 2000. godine, kada smo želeli da snimimo “Ruskog konzula”, o promenama na Kosovu da i ne govorimo, i možda je to bila i dobra karma, da sačekamo sa filmom, i da samo vreme iskristališe neke stvari. Čini mi se da je zanimljivije da se napravi adaptacija “Ruskog konzula” danas.

* U romanu vidimo da se sudi pojedincu, ali da je na optuženičkoj klupi čitav jedan narod. Koliko je “klizavo” uhvatiti se teme u vezi s Kosovom?

- Film će biti epoha, radnju nismo prebacili u naše vreme, mi ćemo čak raditi ono što smo radili u “Nožu”, gde smo snimili čitav jedan deo koji ne postoji u knjizi, čak smo promenili i sam kraj priče, zato što je taj roman pisan pre svih događaja koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije. U “Ruskom konzulu” je malo drugačija situacija, s obzirom na to da nemamo želju da govorimo o sadašnjem trenutku Kosova, jer je Kosovo danas, i sve ono što se tamo događa, vrlo bolna, osetljiva i dugačka priča. Treba je uraditi u vremenu u kojem se događa u romanu, u 19. veku, baviće se problemima Kosova u tom trenutku, koji su različiti od današnjih, ali je njihova suština ista. Priča ne može davati odgovore na pitanje kako razrešiti problem Kosova, jedino je negde moguća neka vrsta suživota Srba i Albanaca, i mi ćemo u filmu “Ruski konzul” pokušati da govorimo o tome.

Pročitajte još: OBJAVLjENI REZULTATI ZA PROJEKAT DUGOMETRAŽNOG OSTVARENjA: Lekiću 36 miliona za ''Ruskog konzula'

* Šta su naše predrasude, ili možda zablude, kada danas govorimo o Kosovu?

- Tenzije su oduvek postojale, negde su se možda samo i razvijale, ali ono što u našoj svesti, čini mi se, negde postoji, to je ideja da je Kosovo - kosovski problem, oduvek obeleženo sukobom Srba i Albanaca. To istorijski nije tačno. Naravno da su postojali periodi suživota, što vidimo i u spisima Jastrebova, kao i periodi tenzija i sukoba, ali i sami političari su često bili smetnja tome da narodi na tom prostoru počnu zaista da žive zajedno. Interesi raznih politika na veoma bitan način uvek oblikuju naše živote. Ponekad u dobrom smeru, a poslednjih decenija, mnogo češće, u lošem. Razne politike su se promenile na prostoru Kosova od vremena Ivana Jastrebova do danas. Ali čak i kada smo imali politiku koja je deklarativno proglašavala “bratstvo--jedinstvo”, što je bila odlična formulacija i ideja, ona je ipak veoma često radila ono što je bilo kontra njenoj zvaničnoj proklamaciji. Ponekad iz veoma uskih iteresa određenih grupacija, a ponekad zato što je politički brod tog trenutka plivao nekim drugim vodama i to naprosto diktirao.

* Kako će film da “odlocira” taj začarani krug problema kada se suživot Srba i Albanaca danas čini kao nemoguća misija?

- Kada sam počeo da se bavim “Ruskim konzulom” i istorijom srpsko-albanskog odnosa, shvatio sam da knjiga, odnosno film, nema potrebu da se bavi politikom, odnosno, da bi bio ogroman zadatak praviti političku priču. To je ogromno istorijsko štivo u kome je bilo svega i svačega, a na kraju, opet bi po film bilo vrlo teško izvući dobru konsekvencu. To je nešto što bi samo istoričari mogli da urade. Film bi trebalo, kao što to i roman radi, da u jednom periodu, jednom trenutku života na Kosovu, “skrajne” probleme koji su tu postojali. Oni u sebi nose vrstu univerzalnosti odnosa koji se dešavaju na Kosovu, i film će kroz jednu emociju, i kroz neke bazične ljudske odnose, pokušati da pokaže da je suživot Srba, Albanaca i drugih naroda na Kosovu zaista jedino moguće rešenje. Naravno da je to u ovom trenutku daleko lakše izgovoriti nego realizovati. Ali koliko god nam se činilo nemogućim, taj suživot će nas, nadam se, u nekom trenutku u budućnosti ipak sačekati, jer jedino ljudskost može da zaustavi začarani krug zla.

NE GLEDAM VUKA KAO POLITIČARA

* Knjige Vuka Draškovića nose teret Draškovića političara. Kakav je vaš odnos prema tome?

- Draškovića sam prvi put upoznao kada sam odlučio da snimam film “Nož”, i naš odnos je uvek bio na relaciji pisac - reditelj. U toj vrsti naše saradnje nikada nisam pokušavao da ga gledam kroz svetlo politike, jer je to njegov izdvojeni put koji je odabrao. Imali smo dobru i korektnu saradnju, “Nož” se i u stručnom delu javnosti tretira kao izuzetan antiratni film, koji je uspeo da pomiri tu vrstu političke podeljenosti vezanu za temu koja je postojala ne samo kod nas, nego i u regionu.

KOLEKTIVNI MIT

* Koliko u filmu problem suživota naroda može da se “odmakne” od toga šta se dogodilo sa Kosovom?

- Ono što taj problem čini nerešivim upravo je tradicija - Kosovo je nešto što je deo srpskog kolektivnog mita, deo prostora gde je na izvestan način konstituisana srpska država, gde se nalazi nekoliko najvrednijih ne samo srpskih svetinja, nego i svetskih istorijskih spomenika. Ali, s druge strane, tu žive i neki drugi narodi. Vraćamo se na pojednostavljen odgovor da je jedino rešenje pronalaženje situacije u kojoj ljudi na Kosovu međusobno funkcionišu bez mržnje.