Ilija Marinković: Srbiju uvek nosim u srcu

BIO je čudo od deteta koje je pobedilo na svetskom takmičenju vunderkinda "Bravo, bravisimo" u Italiji, u devetoj godini postao je najmlađi student Bečke muzičke akademije, svirao je pred trojicom predsednika (austrijskim kancelarom Šiselom, francuskim Miteranom i dva puta pred Putinom), osvajao najprestižnije koncertne sale i priznanja. Violinista Ilija Marinković davno je postao svetski, ali je ostao naš: uvek je to nedvosmisleno i pokazivao, pa i u najtežim godinama za Srbiju...

Danas predaje u Italiji, solističke koncerte održava širom Evrope, a u rodni Beograd retko dolazi. Zato je nedavno publika imala posebno zadovoljstvo da ga čuje u Narodnom pozorištu, gde je nastupio na gala koncertu za pravoslavnu Novu godinu.

- Poslednji koncert održao sam u Beogradu 2006. godine, svirao sam Čajkovskog na "Kolarcu". Ovog puta nastupio sam zahvaljujući maestru Dejanu Saviću, koji je želeo da me čuje publika na gala koncertu. Odavde mi pozivi ne stižu često, neki su se kontakti ugasili, a možda se ni ja se nisam trudio - kaže Ilija Marinković, jednostavno i neposredno, poput onog neodoljivog klinca pre tri decenije. - Inače, solistička karijera mi je bogatija nego ikada ranije. Godišnje održim stotinak koncerata, gotovo toliko imam i studenata na nekoliko italijanskih katedri.

Pročitajte još: Narodno pozorište: Novogodišnji gala koncert

Danas Ilija, uglavnom, živi na relaciji Beč - Milano. U Austriji su mu roditelji Rade i Nada, koji su primetili izuzetan talenat svog jedinca već u njegovoj petoj godini i doveli ga u Muzičku školu "Josip Slavenski". Sa osam godina bio je najbolji violinista stare Jugoslavije (u svom uzrastu), uzor mu je bio Jovan Kolundžija, a pored muzike uživao je da gleda i igra fudbal:

- Što se tiče violine, od najmlađih dana bio sam veoma ozbiljan sa svojim instrumentom. Indeks sam dobio već sa devet godina i pamtim da studije nikad nisam shvatao kao igru, već obavezu. Ali, obavezu koju sam veoma voleo. Dan mi je bio ispunjen od sedam ujutru do jedanaest uveče. Uspevao sam da sačuvam i odličan uspeh u školi, bez ijedne četvorke. Kada sam počeo studije u Beču, svakog dana sam vežbao između tri i pet sati...

Ilija Marinković kao dete / Foto Jutjub

Od najranijeg dana, Ilija je ulazio u cipele mnogo veće od njegovih malih nogu. Prvi koncert održao je sa osam godina u Galeriji SANU: okružen sedim glavama, Ilija svira Vivaldija, a akademicima se toliko dopao da su ga četiri puta vraćali na bis! Izuzetan dar prepoznavao se već sa prvim taktovima, pa je njegov bečki profesor Mihael Frišenšlager kad ga je čuo, rekao: "Muzički genije na violini - jedan u veku".

- Imao sam sreću da su me na Bečkoj akademiji svi prihvatili kao mlađeg brata. Stekao sam prijatelje za sva vremena, u kontaktu smo i dan-danas. Moj problem je što sam uvek teško nalazio drugare među vršnjacima. Osećao sam njihovu ljubav, ali sam slobodno vreme provodio sa starijim kolegama, studentima.

Gala koncert u Narodnom pozorištu - Foto Narodno pozorište

Kao tinejdžer u Parizu je dobio plaketu Uneska, čiju kopiju je poklonio "Novostima", s posvetom: "Mom najomiljenijem listu, koji mi je mnogo pomogao u životu"... Novinski isečci beleže i kako je ovaj dečačić u vreme sankcija prema Srbiji odbijao da svira ako ga najave kao Austrijanca, mada je imao i njihovo državljanstvo.

- Rodnu grudu uvek sam nosio u srcu. A to da sam odbijao da sviram kad god nisu hteli da me najave kao Srbina, desilo se ne jednom već više puta. Od takmičenja "Bravo, bravisimo", pa nadalje. Inače, posle ovog takmičenja nastupao sam po celoj Evropi, deleći scenu sa velikim zvezdama. Za mene je svaki koncert bitan, od Subotice do Njujorka, ali posebno pamtim uzbuđenje s kojim sam svirao u moskovskoj dvorani "Čajkovski". Reč je o najprestižnijoj svetskoj sali za klasičnu muziku i veliki je uspeh nastupiti pod njenim svodom. Kad sam pomislio ko je sve tu nastupio, osetio sam odgovornost i tremu kao nikada do tada.

Pročitajte još: SVE JE BILO KAO U BAJCI: Proslavljeni violinista Nemanja Radulović objavio 10. album

Danas naš Ilija redovno predaje u Alesandriji na konzervatorijumu "Vivaldi", gostujući je profesor i u rimskom konzervatorijumu "Santa Čečilija" i milanskom "Vivaldiju". Od sledeće godine imaće studente i u Bolzanu. U međuvremenu, dobio je i naslednike.

Ilija Marinković sa suprugom Marijom i ćerkom Magdalenom - Foto Privatna arhiva

- Imam troje dece. Dušana (20), Davida (12) i Magdalenu (6). Sinovi su se rodili u braku sa mojom prvom ženom, Ukrajinkom, a Magdalena se rodila kada sam se oženio Marijom. Sva deca znaju srpski jezik. Magdalena pogotovo, jer joj je majka Srpkinja. Zasada se samo srednji sin bavi muzikom, svira violončelo. Ipak, verujem da će najtalentovanija, najmlađa Magdalena da se bavi muzikom, jer stalno priča kako želi da svira violinu. Da, voleo bih da održim solistički koncert u Srbiji. Možda se uskoro i vidimo u Beogradu...

KUSTURICA

MALOM violinisti čudesnog dara, lepih krupnih očiju i neodoljivog, dečjeg šarma, otvarala su se jedna po jedna vrata. Bio je već momčić kada je stigao poziv od Emira Kusturice da se sa svojom violinom pojavi i u filmu "Podzemlje":

- Divno iskustvo. Kusturica je bio više nego dobar prema meni, lepo su me prihvatili i Laza Ristovski i Miki Manojlović. Dok smo snimali, razmišljao sam o tome kako je glumački život, u stvari, težak i naporan. Ali, ja sam imao mali zadatak i osećao se fenomenalno!