ONO zbog čega se “Kustendorf” održava - susret mladih autora sa svih meridijana sa “velikim svetom filma” - zvalo se Takmičarski program i predstavilo je dvadeset kratkih filmova različitih žanrova i tematskih usmerenja. Z

nalački sačinjena, ova revija zaista je predstavila plejadu rediteljskih nada. Valja odmah reći da je kategorija “mladih” prilično široka i obuhvata, pored studenata završnih godina filmskih škola, i autore nešto starijeg uzrasta.

PROČITAJTE JOŠ - Met Dilon: Srbija je za mene - ponos i tradicija

Po autorskom pristupu, stilskim i žanrovskim opredeljenjima i nivou sinematičkog umeća bila je to - Kustina niska bisera. U trenutku u kome se piše ovaj tekst još ne znamo kakva će biti odluka žirija, ali je sasvim sigurno da je jedan film iz ovog izbora predstavljao sam vrh ovogodišnje selekcije.

Po mišljenju ovog kritičara, vrhunski film programa i jedan od najboljih filmova dvanaestog “Kustendorfa” jeste eksperimentalno ostvarenje Ilarije di Karlo “Božanstveni put”, neočekivan i snažan umetnički prodor u svet oživljene filmske forme, kakav pamtimo iz herojskih vremena “druge avangarde” - Rihtera, Dilakove i nadrealista Dalija i Bunjuela. Italijanka koja živi u Berlinu, Ilarija Di Karlo pripada sasvim tankom sloju filmskih autora kojima je primarno istraživanje sinematskih formi u pokretu, u ovom slučaju desetine čudesnih stepeništa celog Zapada, kojima se sama Di Karlo sjuruje u bezdan nekog kolosalnog pakla, Danteovog ali i svog vlastitog.

Šifra ovog filma je onaj čuveni kadar stepeništa iz donjeg rakursa iz Langovog “Ubice M”, koji je postao zaštitni znak celog nemačkog ekspresionizma, a simbolički predstavlja spiralu, putokaz kroz ponor podsvesti, grehopad, skriveni izazov čovekove duše. U ovoj viziji punoj ritma, čemu doprinosi izvanredna muzika i metrički kontrapunkti kojima se ubrzava kretanje u kadru, sve do poniranja u koloristički lavirint podzemlja, oblici se neprestano transformišu, stapaju i rastapaju, sve dok se konačno ne rastvore u jednu fantastičnu, simboličku celinu kraja i početka. Jedan veliki, otkačeni znak ili čista, prečišćena forma (Vorkapić-Stojanović). Od figuralnog do sasvim apstraktnog plete se tu vizuelna metafora univerzalnog značaja. Omađijana njegovim ludilom, Di Karlova dugo ne može da se otrgne ovom lavirintu začaranih stepeništa i paukovoj mreži mističnih spirala.

Ova svetkovina forme obuzela je, vremenom, sva naša čula.