USPEŠNI KONCERTNI UMETNICI GOSTI NOVOSTI: Katarina Aleksić: Živim za muziku i porodicu; LJubinko Lazić: Obožavam kontrabas ali i motore

ONI žive za muziku, uz muziku i od muzike - rade, dakle sviraju u našim najprestižnijim velikim orkestrima. Iako su tek delić velikih ansambala koji nas redovno vode na epska muzička putovanja, oboje su i veliki individualci, a svakako izuzetni po mnogo čemu. Ona je koncert-majstor Simfonijskog orkestra RTS, uz "običnu" svira i baroknu violinu i podiže dvoje dece. On - prvi kontrabasista Beogradske filharmonije, deo kvarteta, prvi diplomirani muzički umetnik na tamburi, osnivač muzičke škole, restaurator motocikala i pčelar... Dok je Katarina Aleksić uživala u iščekivanju sinčića, Ljubinko Lazić je prelazio 10.000 kilometara transsibirskom železnicom i širom Rusije izvodio Lenjingradsku simfoniju...

KONCERT-MAJSTOR i prva violina Simfonijskog orkestra RTS Katarina Aleksić, već 12 godina je na tom mestu koje je čini srećnom, ali podrazumeva ogromnu odgovornost i spremnost - u svakom smislu.

- Ja sam ta koja na početku svakog koncerta ustajem, pozdravljam orkestar i dirigenta, tražim štimovanje instrumenata i proveravam da li je sve spremno - opisuje Katarina obaveze koje nosi njena pozicija u orkestru. - Uopšte, koncert-majstor je ona osoba koja predstavlja "provodnik", vezu između dirigenta i orkestra, koja mora razumeti namere i želje maestra ne bi li ih prenela muzičarima, i istovremeno njihove zahteve i htenja na najbolji način prenela dirigentu... Istovremeno, u prilici sam da u interpretaciju orkestra, pre svega gudača, mogu da ugradim delić sebe, svog viđenja dela, ne samo tokom često velikih solističkih deonica "rezervisanih" za prvu violinu.

Katarina je doživela nezaboravno "vatreno krštenje" na mestu prvog violiniste, nastupivši barabar sa Najdželom Kenedijem na velikom njegovom koncertu u Sava centru. Deceniju i po deo je orkestra RTS, u kome je razvila vojničku disciplinu i snagu volje, te prevladala sve sopstvene strahove i sumnje.

PROČITAJTE I:Beogradska filharmonija očarala podno Alpa

Želja da proširi veštine i znanja o muzici, pre svega o svom instrumentu, uvela je Katarinu i u svet barokne muzike.

- Interesovalo me je da spoznam kako su u originalu, na autentičnim instrumentima, zvučala dela Baha, Mocarta, Vivaldija - priča u zanosu ova violinistkinja, koja svira i baroknu violinu. - Zato, pored rada u Simfonijskom orkestru RTS, sviram i u svom ansamblu "Beogradski barok", kao i sa ansamblom Holland Baroque, jednim od najprestižnijih mladih baroknih sastava sa kojim nastupam u čuvenim dvoranama širom sveta, od Kanade i Kine do Evrope. Sastav nekada čini dvadesetak ljudi, nekada manje, i ta "barokna priča" i ovde i u Holandiji mi donosi veliku radost i užitak.

Treći, svakako ne poslednji, već upravo najveći i najvažniji segment života Katarine Aleksić - premda ona svakodnevno sate i sate provodi na koncertnim probama (proteklih sedmica u Velikoj dvorani Kolarca) - jeste uloga majke, i supruge.

- Tek što sam se vratila sa drugog porodiljskog odsustva, još se uigravam - otkriva ova svestrana žena, crnomanjasta majka dvoje potpuno plave, "gotovo providno svetle" dece. - Sin je tek beba, dok ćerka ide u drugi razred osnovne škole. Iako violini, odnosno vežbanju, moram da posvetim bar tri-četiri sata dnevno, bez izuzetka, trudim se da svojoj deci pružim što više onog najboljeg od sebe.

MEDENjACI ZA DECU

KATARINA se takođe, kao i svi mi, priprema za doček.

- Sa ćerkom sam, recimo, upravo sad u jeku priprema za prednovogodišnji koncert na Kolarcu, za jedno veče napravila 124 medenjaka koje su deca prodavala u svojoj školi. Nikako ih ne forsiramo i još ne pokušavamo da ih preterano usmeravamo na neku umetnost, iako sam ja sva u muzici a suprug, profesor na Filološkom fakultetu, u potpunosti u knjigama i stan nam je prepun knjiga i partitura...

LjUBINKO LAZIĆ, VOĐA KONTRABASISTA BEOGRADSKE FILHARMONIJE: OBOŽAVAM KONTRABAS ALI I MOTORE

DVANAEST godina je i Ljubinko Lazić u prestižnom velikom orkestru - beogradskom, jer je pre ulaska u Beogradsku filharmoniju (koja mu je bila prvi izbor i jedina želja po povratku u otadžbinu), nakupio iskustva po Evropi. Danas je, veli, svestan, da bi se neko sa manje iskustava teško snašao u BF, gde je tempo ubitačan - muzičari se svake nedelje susreću sa novim dirigentom i hvataju ukoštac sa novim, zahtevnim programom, te imaju pet dana da uvežbaju, recimo, Šostakovičevu "Osmu", ili "Posvećenje proleća" Stravinskog.

- To je ogromna škola za mladog muzičara - priča Ljubinko koji je iz rodne Vojke i posle novosadske muzičke škole otišao na studije na Cetinje. Potom je otišao najpre u Minhen, kod profesora koji je danas menadžer sastava internacionalnog kvarteta kontrabasa "Basiona Amoroza", sa kojim je Lazić proputovao svet i održao više od 700 koncerata.

Pored toga, otvorio je i sopstvenu muzičku školu u rodnom selu Vojka, gde pedesetak učenika u šest klasa (uz obavezan solfeđo i teoriju muzike) uče da sviraju flautu, gitaru, kontrabas, violinu, klavir i - tamburu, drugi instrument koji Ljubinko obožava zbog čega rado nastupa i sa tamburaškim orkestrom, jedinim koji na ovom instrumentu izvodi klasiku!

PROČITAJTE I: Beogradska Filharmonija i Alina Pogostkina na sceni Kolarca

- Sve što sam zaradio od muzike, u svetu, vratio sam muzici u svojoj zemlji. Ponosan sam i na to što imamo sopstvenu zgradu, sa sjajnim uslovima za rad, i na to što mi svoju decu šalju mahom kolege koje su prepoznale kvalitet škole - priča ovaj svestrani čovek, koji ima i jednu "nemuzičku" ali ogromnu strast:

- Obožavam motore, u selu restauriram star(insk)e motocikle i ponosni sam vlasnik kolekcije od šest oldtajmera u kojoj je jedan "Puch" iz 1957. i "Macio 175f" iz 1954. Imamo i porodični pčelinjak te pomažem ocu u pravljenju meda, ali i vina i rakije.

Ljubinko će, navodi, zauvek izučavati voljeni kontrabas, jedini instrument koji se do danas nije do kraja razvio već "živi" i svira se u različitim verzijama i oblicima.

CIRIŠKA OPERA

DVE godine u renomiranoj Ciriškoj operi, sa ogromnom produkcijom, duplim postavama i dve premijere mesečno, bile su najveća škola za njega lično.

- Želeći sve i odmah, žudeći za znanjem i nastupima, preforsirao sam tada sebe, sad uviđam da sam za sve to možda bio premlad - navodi Lazić, koji je danas i profesor niškog Fakulteta umetnosti i ponosi se svojom, sa šest studenata najbrojnijom klasom kontrabasista u Srbiji.