DELA eminentnog vajara i autora više od 1.200 skulptura Ota Loga, koji je preminuo 2016, ponovo su se, posle 32 godine, našla pred publikom. U Galeriji RTS-a izloženo je tridesetak skulptura, odlivaka, crteža i grafika iz umetnikovog ateljea, a izbor je načinila istoričarka umetnosti Ljiljana Porčić. Značaj ove postavke istoričar umetnosti Dušan Milovanović vidi u tome što je Logo “iznet na svetlost dana”.

- Prošlo je nekoliko generacija i ljudi su ga već zaboravili. Bio je potpuno sklonjen od očiju javnosti zato što se bavio umetnošću na pošten, pravi način - primećuje naš sagovornik. - Poštovao je tradiciju i figuralnu skulpturu, s tim što se paralelno bavio i modernom. Nije jedno zbog drugog sklonio iz sfere interesovanja. Ipak, naša likovna scena ne voli ljude koji se drže tradicije, i to je njegova najveća greška.

U pratećem tekstu o izložbi, koja će trajati do 25. januara, Ljiljana Porčić primećuje da je Logo bio vajar univerzalne umetničke kulture, širokog kosmopolitskog duha, koji je poštovao tradiciju, ali osećajući i prihvatajući savremenost.

Životna priča Loga počinje u Beogradu 1931, rođenjem u porodici u kojoj je otac Janoš bio drvodeljske struke. Upravo to je podstaklo mladog Ota da sam pravi igračke. Početkom 1941, Logovi zbog rata odlaze u Suboticu, gde on stiče osnovno, a zatim i srednje obrazovanje. Već 1946. sa nekolicinom drugova, sa nepunih 14 godina, pravi izložbu skulptorskih radova, koja je najavila njegov definitivni budući poziv.

- Logo je bio mešane genetike, ali je voleo ovu zemlju i narod. Kako u vreme Jugoslavije, tako i kasnije. On je verovatno najproduktivniji srpski, a možda i jugoslovenski vajar - smatra Milovanović.

Oto po povratku u Beograd upisuje Akademiju primenjenih umetnosti i 1953. godine učestvuje na izložbi završnih studenata sa šest radova, od čega su dva odmah otkupljena. Potom se nižu godine uspeha: Venecija, Njujork, Pariz, Milano, Atina, London...

- Prema podacima iz 2010. godine, napravio je 1.215 skulptura, od toga 500 bista i 36 javnih spomenika. Skulpture su mu svuda: “Jovan Cvijić” u Studentskom parku u Beogradu, konjička renesansna skulptura u glavnom gradu Tunisa... Njegove moderne skulpture su razasute po čitavom svetu, a dela su mu kupovali i privatni kolekcionari, veliki muzeji i institucije - kaže Milovanović.

Nagradu ULUS-a Zlatno dleto dobija 1974, dok se 1986. godina pamti po poslednjoj Logovoj retrospektivnoj izložbi u Galeriji “Cvijeta Zuzorić”. Bila je zapažena od stručne kritike kao poseban i osobit prestonički događaj.

- Tada su o njemu pisali referetni istoričari umetnosti, ali nije dobio monografiju. Da neki drugi narod ima Ota Loga, imao bi institut, školu, spomen-park, legat... A ovaj čovek nema ni monografiju. Zato sam zahvalan javnom servisu što je ponovo izneo deo zaostavštine Ota Loga na videlo. Mada, trebalo bi napraviti pravu retrospektivu, za šta bi bio potreban prostor najveće hale u Beogradu - zaključuje Milovanović.

UMETNIK IZ UKRŠTENICE

PRIČU o Otu Logu najbolje je razbistrio nekadašnji novinar “Novosti” Savo Popović, smatra Dušan Milovanović:

- On je njega najbolje opisao i analizirao. U čaršiji se govorilo da je Logo partijac, iako nikada nije bio u partiji, ali Popović je to dokumentovano objasnio. Takođe, pokazao je da Logo nije trpeo presiju socrealizma, na koji su se mnogi moderni umetnici toga doba žalili. Savo je, pišući o Otu Logu, napravio sjajnu anegdotu i primetio da umetnika prepoznaju, nažalost, jedino po ukrštenim rečima.