Velikan srpske arhitekture, projektant poznatih građevina, teoretičar, arhitektonski kritičar, kolumnista, crtač i esejista Mihajlo Mitrović preminuo je u 97. godini života. Autor jedinstvenih arhitektonskih zdanja u Srbiji kojima je privukao pažnju i međunarodne javnosti, bio je profesionalno aktivan donedavno, kada je prošle jeseni napisao svoj poslednji, oproštajni tekst - krunu svoje više od pedeset godina duge tradicije bavljenja arhitekturom i arhitektonskom kritikom.

Od barda naše arhitektonske scene saznao sam maksimu: "da bi arhitekta bio za života čuven, on mora dugo da živi". Njom se Mitrović uveliko rukovodio, pa i onda kada je 2015, kao devedesettrogodišnjak napisao i objavio izvanrednu, verovatno i najznačajniju knjigu u svom životu "Arhitektura u svetu i kod nas". Ova knjiga na više od 500 stranica velikog formata sadrži tekstove koje je Mitrović pisao u dnevnom listu "Politika" u istoimenoj rubrici kao njen najstariji, dotada aktivan saradnik, počev od davne 1962. godine. I to nije jedina knjiga koju je ovaj doajen naše arhitekture objavio u svojim devedesetim godinama. Knjigu "Arhitektura Beograda 1950-2012" Mitrović je objavio 2012, u svojoj 91. godini. Iste godine, sa neverovatnom energijom, sagradio je svoje poslednje kapitalno delo: stambenu zgradu u Takovskoj ulici br. 5 u Beogradu. Malo je arhitekata koji mogu da se pohvale tako značajnim profesionalnim aktivnostima u poznim godinama.

Rođen je 1922. godine u Čačku, gde je stekao osnovno obrazovanje. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1948. godine.

PROČITAJTE JOŠ - ODLAZAK TVORCA KULE "GENEKS": Preminuo poznati arhitekta Mihajlo Mitrović

Kule "Geneks"

Kao stipendista Ujedinjenih nacija bio je na usavršavanju u Francuskoj i Danskoj 1950. godine. U Urbanističkom zavodu Srbije, kao glavni projektant, izradio je generalne planove za veći broj gradova i mesta u Srbiji (Niš, Zaječar, Trstenik, Banja Koviljača, Lazarevac, Vrnjačka Banja). Osnivač je projektantske organizacije "Projektbiro", kojom je rukovodio od 1961. do 1980. Godine 1975. izabran je za docenta, a 1980. za redovnog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Kroz projektantsku praksu realizovao je više od 100 objekata, uglavnom u Srbiji.

Pisac je i priređivač nekoliko knjiga i publikacija, kao i velikog broja prikaza, članaka i eseja koje je objavljivao u stručnoj periodici i štampi. Bio je kolumnista zagrebačkog lista za kulturu "Oko" (1981-1989), Drugog programa Radio Beograda i časopisa "Arhitektura". U listu "Politika", tokom 50 godina piše rubriku "Arhitektura u svetu i kod nas". Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Pedesetogodišnjicu delovanja u arhitekturi obeležio je retrospektivnom izložbom u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1998. godine. U Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 1995. godine, imao je izložbu crteža "Gradovi", nastalih na putovanjima po Evropi, Aziji, Africi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji.

Hram Svetog Vasilija Ostroškog, Foto Privatna arhiva

U srpskoj arhitekturi ostaće upamćen po svojim građevinama: kulama "Geneks", Beograd (1980); poslovnoj zgradi "Energoinvest", Beograd (1968); hotelu "Putnik", Novi Beograd (1971); Hramu Svetog Vasilija Ostroškog (2005); stambenim zgradama u Beogradu u Kondinoj 1, Zahumskoj 33, Dositejevoj 5, Braće Jugović 10 i 14, Takovskoj 5. Izgradio je Bivete u Vrnjačkoj Banji, motel "Mlinarev san", hotel "Elen" u Arilju.

MNOGOBROJNE NAGRADE

ZA svoj rad Mihajlo Mitrović je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda (1964), Veliku nagradu Saveza arhitekata Srbije (1984), Sedmojulsku nagradu Vlade Republike Srbije za životno delo (1986). Jedan je od osnivača Akademije arhitekture Srbije i njen dugogodišnji predsednik.