SLOBODA KOSARE BOKŠAN: Dela ugledne slikarke u Galeriji Rima

NA snažnu etičku i nepokolebljivu umetničku ličnost Kosare Kose Bokšan (1925- 2009) u kragujevačkoj galeriji "Rima" u petak će podsetiti prva izložba koja se kod nas organizuje posle odlaska u večnost ove članice čuvene Zadarske grupe, slikarke koja je svojim delom više decenija spajala srpsku, jugoslovensku i francusku likovnu scenu. Postavku će činiti radovi iz ciklusa "Ikar" i "Žena planina", nastali tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Pročitajte još - Legat ispario i sa papira

- Izložba u Kragujevcu predstavlja produžetak jedne misli koju je Kosa započela, a u kojoj ju je smrt prekinula - kaže, za "Novosti", Petar Omčikus (92), naš slikarski veteran, njen umetnički i životni partner, sa kojim se prvo uputila u Zadar (1947), a potom i u Pariz (1952).

Pročitajte još - Slike nežne siline

Ciklusi "Ikar" i "Žena planina", prema mišljenju Marije Stanković, čiji se tekst našao u katalogu izložbe, jedinstveni su u istoriji srpske i evropske moderne umetnosti i predstavljaju zenit opusa Kose Bokšan. Kao kontinuirano, metodično likovno istraživanje, oni se nadovezuju na njeno prethodno stvaralaštvo. U ta dva paralelna toka, Ikar je simbol muškog principa, dok je ženski princip oličen u figuri ili fragmentu tela. Žena je predstavljena kao meta, boginja i planina.

„Mali noćni let“

Rođena u Berlinu, od svoje treće godine umetnica je odrastala u Beogradu, uz oca inženjera i majku koja je svojom toplinom i filozofskim stavom vraćanja prirodi, ublažavala strogost naučne atmosfere u roditeljskom domu ("još od detinjstva, imali smo veliku baštu u porodičnoj kući, s velikim orahom, sa zemljom, tako da sam u dodiru sa prirodom bila oduvek").

- Kao devojčica bila je sklona crtanju, a ozbiljan i opredeljen rad, po njenom svedočenju, počeo je najpre na večernjem aktu u školi Mladena Josića na Kolarčevom narodnom univerzitetu, a nastavio se potom u ateljeu Zore Petrović 1944. godine - beleži Marija Stanković. - Kao studentkinja slikarstva na Akademiji lepih umetnosti bila je u klasi Ivana Tabakovića, koji je svojim studentima sistematski budio radoznalost i otvarao nove vidike.

„Tri žene planine“

„Žena i senka“