Jovanka Vajagić: Paket boje ljubavi

Izdavačka kuća „Dedić“ će predstojeće praznike obeležiti na poseban način - novim izdanjem pod nazivom „Paket boje ljubavi“, autorke Jovanke Vajagić, knjigom koja će, sudeći po onome što se nalazi među njenim koricama, biti lep novogodišnji poklon, posebno čitateljkama kojima su, već godinama, romani iza kojih stoji Vesna Dedić, omiljeni.

Ipak, ova knjiga će, svakako, biti i mnogo više od vrednog poklona, jer tajna koju krije jeste tajna svake žene. I to je dovoljno reći, jer ne želimo da potpuno otvorimo ovaj paket i otkrijemo njegov sadržaj, namenjen rukama, očima i srcima onih koji će u njemu pronaći sebe. Ne želimo da otkrijemo kraj.

Ali vam zato otkrivamo početak, kroz emotivnu ispovest Jovanke Vajagić, žene koja je u „Paket boje ljubavi“ spakovala život i mnogo više od toga, adresirajući ga na one, u čijim ličnim paketima, još malo toga nedostaje za sreću.

* U vašoj biografiji stoji rečenica: „Kroz teške životne trenutke vodi je samo jedna misao u koju uvek veruje - Ja znam i osećam da mogu ono što svim srcem želim.” Koliko vas ona opisuje i na koji način?

Poverenje u sebe je put koji nas određuje i vodi kroz život. Otkrila sam to osećanje još kao dete i shvatila koliko je važno. Život nam nudi razne izazove i velike zadatke sa kojima se nije uvek lako nositi, jer nas neke situacije oslabe a neke ojačaju. Ako nemamo izgrađeno poverenje u sebe, dolazi do gubitka volje, a želje ostaju neostvarene. Poverenje je odskočna daska, mesto sa kojeg krećemo i kanal znanja i snage koju koristimo. Svest o sebi i svojim vrednostima, koju osećam i negujem kao prioritet, a stalnim učenjem i znanjem nadograđujem i čuvam, daje mi neverovatnu snagu u svakom životnom trenutku, koju je zaista teško opisati rečima. Još kao mlada devojka suočavala sam se sa velikim promenama i teškim trenucima u kojima sam osetila da sam još bliža sebi i uvek otvorena za istinu i realnost, da je prihvatim kao bazu sa koje sigurno krećem. Ne plašim se kada pogrešim iako negujem pažljivost kao vrlinu, jer znam da je grešiti neminovno i da uvek postoji rešenje i način da grešku ispravim, prevaziđem, oprostim ili prihvatim da sam pogrešila. Misao nas pokreće i zaustavlja, a srce daje boje, ton i osećanje našim mislima i tako nastaje alhemija “ja znam i osećam”. Put koji vodi do srca je moj izbor.

* Da li ste, kada se osvrnete, ostvarili sve što ste želeli, a šta, u ovom trenutku, želite svim srcem?

Izvor mojih želja je nepresušan, ali to nisu želje u smislu ambicije za materijalnim stvarima koje cenim. To je inspiracija da prenosim osećanje dobrog na ljude okosebe, iskustvo na mlade koji su željni i kojima je podrška potrebna, i negovanje ljubavi prema životu, bez obzira na to kako ga svako od nas, u ovom trenutku, doživljava. To me ispunjava. Život je u korenu lep, sve ostalo je naša nadogradnja na kojoj možemo ili ne moramo da radimo, to je stvar ličnog izbora i slobode razmišljanja. Ostvarila sam redom svoje želje i ostvarujem ih svakog dana, one izviru neprestano, kao što neprestano učim i živim. Ponekad su one izgledale daleko i gotovo nemoguće, ali sam verovala i, duboko u sebi, želje čuvala. Strpljenje i posvećenost svakom trenutku jesu suština ostvarenja i koliko god ono što radim bilo banalno, malo ili veliko, ja mu se posvećujem kao najznačajnijem u životu. Želje žive i rastu kroz takve trenutke, dolaze na svetlo dana kroz njih. Želim da u svakom, koga sretnem i upoznam, probudim najlepši deo njegove ličnosti i bića. To je moja misija.

* Kada ste u sebi otkrili ljubav prema pisanju i šta je sve moralo da se doživi, prevaziđe, oseti, isplače, da bi se ta ljubav sublimirala u jednu ovakvu knjigu?

Prvo sam otkrila ljubav prema knjigama, čitanju i pričama koje izviru iz stranica kroz miris novih knjiga u osnovnoj školi. Kada su mi roditelji kupovali knjige i donosili ih, krajem avgusta u kutiji, uzimala sam svaku knjigu u ruke i kroz prste propuštala da stranice šušte i mirišu, to je bilo neobično i jako osećanje za mene, za koje sada znam da je dolazilo iz duše. Čitanje je spontano otkrilo i pisanje kroz dnevnike u koje sam pretakala emocije u reči, pogotovo u teškim trenucima. Napisala sam ih na desetine, bez namere da pišem. Više je to bila potreba da oslobodim nagomilana osećanja, ali sa tihom željom da pišem, koja je, u tom periodu, bila još daleko. Život i iskustvo je nemoguće sublimirati u knjigu i to nije bila moja namera. Da bih iznela svoja osećanja, makar delimično, pred javnost, kroz priče u knjizi, bilo je potrebno vreme i suočavanje sa istinom kroz procese razumevanja svega što mi se događalo i događa, opraštanja i mnogo suza koje su pomogle. Društvo od nas zahteva rad u smislu broja ponavljanja, ili mozak koji misli u jednom striktnom pravcu stvaranja ideje koja stvara novac, mesta za dušu ljudskog bića veoma malo ima. Želm da kažem da je bilo potrebno da ulazim u sebe i proživljeno iskustvo, ponovo i duboko, i opet se vraćam na površinu, da svaki dan radim i živim, da tražim ljubav u sebi, koren ljubavi prema životu, a zatim sam je puštala da postepeno raste, razvija se i povezuje sa drugima. Knjigu smatram jednostavnim rukopisom sa snažnom porukom ljubavi kao univerzalnog osećanja koje spašava čoveka.

* Koji su bili najteži trenuci u vašem životu? Da li ste i njih, možda, pretočili u knjigu i šta su vam donela takva iskustva?

Dok sam pisala knjigu, ponovo sam proživljavala teške trenutke kroz koje sam prolazila, a samo neke sam pretočila u priče, kojima sam želela poslati poruku buđenja autentične snage koja postoji u nama i koja nam pomaže da pronađemo ljubav u sebi i preživimo bol. Sa ovog mesta, sve teške trenutke kojih je bilo puno, posmatram i doživljavam drugačije, pre svega zbog vremenske distance i zrelosti koja mi pomaže da se udaljim i da ih sagledam na drugačiji ili, bolje reći, širi način. Najteži trenutak je gubitak bliskih i važnh osoba, voljene osobe i članova najbliže porodice. Kao mlada devojka izgubila sam oca koji je bio moja podrška i sigurnost, a kao mlada žena izgubila sam muža i brata. U privatnom životu i u društvu nikada ne pričam mnogo o tome, jer smatram da je to, u najvećoj meri, lična priča s jedne strane, a s druge strane, u našem okruženju je to priča hiljada žena i porodica sa kojima saosećam. Gubici su mi doneli prostor i dubinu razumevanja života, suočavanje sa strahovmima i njihovo prevazilaženje. U mom slučaju, bol sam lečila tišinom i unutrašnjim radom na sebi o kojem pišem u knjizi.

* “Paket boje ljubavi” je knjiga o ljubavi i ispunjenosti života za kojom svi težimo. Kakva je vaša ljubav prema životu i koja je njena boja?

Autentična, postojana i snažna. Moja ljubav je u svim nijansama, a kada bi te nijanse “pakovala” u paket, onda je to paket crvene boje. Ljubav je uvek na prvom mestu, jer ona u sebi nosi slobodu i poštovanje izbora. Ona nosi razumevanje i nežnost koja je potrebna svakom od nas. Ljubav je intimno stanje i ne možemo ga naći izvan sebe pre nego što ga pronađemo u sebi. To je jednostavno objasniti - ono što nemamo razvijeno u sebi, ne prepoznajemo na pravi (istinit) način oko sebe i obrnuto. Verujem u to da svako od nas ima svoj put i da je on sasvim poseban za svakog.

* Šta “kriju” stranice “Paketa boje ljubavi”, što predstavlja najvažniju preporuku za čitaoce?

Autentičnu snagu koje svako ljudsko biće nosi u sebi, koju oseća, razvija ili tek treba da otkrije. Snagu života i njegove jednostavnosti, prihvatanja i koračanja bez previše zadržavanja na jednom mestu. Iskonske snage koja je uvek u nama i koja nam pruža nesagledivu hrabrost i podršku da živimo svoj život ispunjeno i srećno.

Teški trenuci, usponi i padovi su deo života svakog od nas, mi se uporno trudimo da od njih pobegnemo, nesvesni da smo baš tada najbliži sebi i izvoru koji je u nama, snage koja se budi kroz njih i raste.Čitajući ovu knjigu i istinite priče iz života, čitaoci će prepoznati delove svog života. Knjiga će ih voditi kroz razna pitanja do lične suštine i otvarati neke stare potisnute događaje iz života, da ih ponovo sagledaju na neki drugi način i oslobode zaključane emocije u njima.

Stranice otkrivaju put i načine na koje se pronalazi i razvija lični potencijal do realizacije.

* Okosnica knjige je razvojni put žene od devojčice do zrele osobe. Šta, neminovno, svaka žena pređe na tom putu i na koji način će joj ova knjiga pomoći da prevaziđe prepreke i koje posebno?

Devojčica uči i oblikuje svoju ličnost u porodici kroz aktivno i pasivno vaspitanje svojih roditelja i okoline, koja nije zanemariva, pogotovo u današnje vreme, kada roditelji imaju sve manje vremena za decu. U našem društvu, pred ženu se, istovremeno, stavljaju veliki zadaci i velika ograničenja. Već takva postavka na putu od devojčice do zrele žene, traži od nje da se bori i pronalazi put da ispuni očekivanja porodice, bude uzorna ćerka, žena, supruga i majka, zatim da ih uskladi sa očekivanjima okoline i društva, da bude obrazovana, lepa i prihvaćena. Ženi ostaje malo prostora i vremena za sebe, a u našem društvu, na neki način, još uvek joj nije dozvoljeno da bude svoja, bez osude. Ako se odluči na put koji se zove samostalnost, žena mora biti spremna da savlada sve moguće prepreke, od porodice, koja od nje traži apsolutnu posvećenost, po porodičnom poretku ili tradiciji, a to zavisi od sistema vrednosti unutar porodice i ličnog sistema vrednosti jedne žene. Dva sistema koja je potrebno da uskladi, da bi rezultat koji ona želi da postigne imao svoju svrhu a ne samo cilj, za šta to je potreban rad, vreme, upoznavanje sebe i onoga šta zaista želi. Da bi bila srećna sa svojom odlukom, najčešće prelazi dug put. Ako žena nema podršku najbliže porodice, put je veoma težak. Suočavanje sa društvom i okolinom, preprekama u vidu materijalnih i socijalnih vrednosti, moment je koji ženu često zaustavi i oslabi na putu samostalnosti. To je prepreka koju teško prevazilazi i često se vraća na staro, tamo gde nije sasvim ispunjena, ni srećna, ali misli da je tako sigurna. U ovoj knjizi, svaka žena će naći mnogo primera kako može da prevaziđe prepreke sa kojima se suočava u razvoju, odrastanju, sazrevanju i svakodnevnom životu, kroz lične primere koji će joj, pre svega, pružiti podršku i usmeriti na put prepoznavanja sličnih izvora u svom životu.

* Kroz priče iz života, pišete o samopouzdanju kao izvoru unutrašnje snage, o ljubavi i bolu, o snazi i unutrašnjim vrednostima. Da li je to osnovni sadržaj paketa ljubavi i života, koji će nam pomoći da budemo srećni?

Samopouzdanje i poverenje u sebe je velika i nepresušna tema, to je izvor naše lične moći.Vrednost koja se rodi i gradi, ruši i obnavlja, neguje i čuva. Sistem vrednosti ima presudan značaj kakav život imamo i vodimo, da li smo srećni ili za srećom tragamo. Šta je to u našim vrednostima za čim jurimo, da li svoj život živimo ili trošimo? To je osnovno pitanje koje će nam dati odgovor na to kakve i koje su naše lične vrednosti. Da li su te vrednosti zaista naše i da li nas ispunjavaju ili smo ih preuzeli od okoline po sistemu kopiranja? Da li ih, možda, treba preispitati i prilagoditi sebi kao jedinstvenom biću vrednom ljubavi i sreće? To je paket života čija esencija je ljubav. Put istine i suočavanja sa sobom i svojim vrednostima je najjednostavniji put, ma koliko izgledao težak.

* U kojoj meri, sve o čemu pišete, primenjujete na sebe i na vaspitanje svoje ćerke Une, i koliko je u današnjem, haotičnom i obezvređenom vremenu, “umetnost” izvesti dete na put, a koji su pravi znakovi pored puta?

Pisala sam o životu iz ženskog ugla, a razlog tome je što sam to doživela, proživela i živim, i što mogu pisati samo ono što sigurno znam. Moja ćerka je deo svake moje priče i sigurno je da sam puno toga prenela na nju, kroz aktivno učešće u njenom vaspitanju, a posebno kroz lični primer. Ona je sada formirana ličnost, ima slobodu da bira, prihvata i sama formira svoje mišljenje i gradi život prema svojim željama i mogućnostima. Vaspitati dete u današnje vreme jeste umetnost i uvek je bila. Mi nismo svesni odmah kakav karakter i predispozicije naše dete ima, ili će ih razviti, i na koji način. Za to je potrebna pažnja i prisutnost u životu deteta na dnevnom nivou. Odsustvo bliskosti i poverenja je znak da nešto nije u redu. Najveća umetnost je sačuvati ono najbolje u detetu, što već ima kada se rodi, a to je čista duša, odsustvo strahova i radoznalost kojom istražuje svet oko sebe. To je ona ista radoznalost s kojom, kao formirana osoba, istražuje svet, umetnost, nauku, život u najširem smislu. I to je ona ista sloboda sa kojom ulazi u promene i izazove, a umesto stahova razvija oprez koji ga čuva i uz koji pažljivo bira svoj put. To je autentična moć na ulaznim vratima života, pred kojom, kao roditelji, ponekad nesmotreno zatvorimo vrata.

* Jedan od citata iz knjige glasi: “Od kada vozim drugi krug, naučila sam da držim volan svog života čvrsto i ne okrećem se nazad dok vozim.” Šta to konkretno znači, a da će još više približiti knjigu čitaocima?

Trenutak kada shvatimo vrednost života dolazi iznenada, iako se za njega spremamo i učimo godinama. Unutrašnje vrednosti i osećaj da smo ispunjeni čini nas srećnim, ljubav nas čini boljim ljudima, rad nas razvija u svakom smislu - umno, duhovno i fizički, to su vrednosti bez premca. Koliko god se branili i tražili oslonac u materijalnom svetu, kada se vratimo kući, mi se vraćamo sebi i ono što imamo u sebi nas čini srećnim ljudima. Od tog trenutka, život ima sasvim drugi smisao. Sve što imam i sve što mi treba je sada u meni - i prošlost i budućnost, sva sećanja, sve želje i planovi uvek putuju i žive, dišu sa mnom. U mom slučaju, to je izbor lepih sećanja koja me podržavaju i koje sam odabrala da ponesem sa sobom kao žive slike i doživljaje. Teške trenutke sam posmatrala i prepuštala im se, tugovala i mnogo toga oprostila sebi, drugima i životu i na kraju ih pustila. U tom smislu, ne okrećem se nazad.

* Imate veoma uzbudljiv život, mnogo promena, različitih iskustava, mnogo teških i srećnih momenata. Koji paket je uvek bio uz vas, nikada ga niste izgubili, i šta se u njemu nalazi, a da vas suštinski opisuje?

Sada sam zahvalna na svim promenama i iskustvima kroz koje sam prošla i još uvek prolazim, ali ne mogu reći da je to baš uvek bilo tako. Bilo je ljutnje, mnogo pitanja, otpora i besa, suza. Jedno svetlo se u najtežim trenucima uvek pojavljuje kroz lik mog oca, poverenja koje je preneo i utkao u moju ličnost. Paket koji u sebi sadrži vrednosti kao što su ljubav i posvećenost radu i porodici, poštovanje razlika i izražavanje kroz reči i ponašanje, želja za stalnim razvijanjem. Nežnost i strpljenje moje majke. Otmenost moje bake, mudrost mog jednog dede i svetlost duše mog drugog dede. Odluka da izaberem, ponesem i prenesem najlepše slike iz detinjstva i života koje čine paket moje ljubavi.

* Kome uvek šaljete paket boje ljubavi i šta je u njemu?

Paket boje ljubavi uvek dajem, na sve moguće načine, najbližima, porodici i prijateljima. Šaljem ga kroz reči i osmeh ili neko delo, svima koji teže za ispunjenim životom. U njemu je ljubav prema životu, ljubav prema sebi, onakvima kakvi jesmo, sa svim manama i vrlinama. U njemu su nijanse osećanja i misli koje grade i podržavaju ono najbolje u nama.

* Knjiga će biti objavljena kao novo izdanje izdavačke kuće “Dedić”. Zbog čega je saradnja sa Vesnom Dedić bila vaš izbor?

Vesnu, pre svega, poznajem kao novinara i pisca čiji rad posebno cenim. Prema njoj osećam veliku zahvalnost i poštovanje. Upoznala sam je pre nekoliko meseci. Ona je izuzetna osoba i samostalna žena, koja primerom pokazuje da je rad i posvećenost put slobode za svaku ženu. U njoj sam prepoznala mnoge osobine samostalne, ostvarene žene i samohrane majke, uz koje je uspela da sačuva svoj senzibilitet i ženstvenost, i mislim da nas baš te osobine povezuju i rezultiraju dobrom i uspešnom saradnjom.

* Kakvi su planovi u vezi sa knjigom?