DVA veka od pojave jednog od najboljih i svakako najznačajnijih horor romana, “Frankenštajn”, obeležava se i kao dvestota godišnjica naučne fantastike, žanra čiju je klicu u sebi nosilo ovo večno delo Meri Šeli.

PROČITAJTE JOŠ - Novi Frankenštajn: Bardem u filmu o slavnom čudovištu

Zamisao o oživelom mrtvom telu rođenu u vili na Ženevskom jezeru gde su se, nakon čitanja strašnih priča, u njihovom pisanju ogledali Bajron, njegov lekar i Meri Šeli - ova potonja je umesto u kratku priču, razvila u svoj prvi roman. Priča se proširila i razrasla u delo koje će postati kultno na podsticaj Merinog supruga, poznatog pesnika Persija Šelija, “za kojeg” je Meri pobegla kao šesnaestogodišnjakinja vrlo nekonvencionalnog životnog stila. Odrastanje bez majke a sa strogim ocem, bekstvo sa u to vreme već oženjenim poetom i vrlo mučna iskustva vezana za rađanje i majčinstvo, tek su neki od ključnih detalja iz autorkine biografije u kojima su mnogi tragali za korenima ideja i emocija utkanih u roman “Frankenštajn”, koji će ostati delo po kom se ova spisateljica prepoznaje do danas.

PROČITAJTE JOŠ - VEROVALI ILI NE: Ovo je pet besteslera koje su izdavači najpre odbili

- Kopernikanski obrt koji Frankenštajn donosi u horor sastoji se u sledećem: umesto da, kao u ranom gotiku, polazi od premise “ljudi su, u davna vremena, verovali da su ovakva čudesa moguća”, roman Meri Šeli polazi od stava “naučnici danas veruju da su ova čudesa moguća” - objašnjava dr Dejan Ognjanović koji se, ne samo u svojoj “Poetici horora”, bavi detaljnom analizom romana koji je pokrenuo (ne jednu) lavinu, ne samo u književnosti, te dodaje:

Boris Karlof u ulozi legendarnog monstruma Foto IMDb

- Plauzibilnost fantastične premise više se ne traži u sujeverju i prošlosti, već u aktuelnosti sadašnjice. Baš kao što su Frankenštajnove studije spoj okultno-ezoteričnih i modernih naučnih teorija, tako i sam roman predstavlja spoj gotskog i proto-naučnofantastičnog. Pored toga, značajan je preokret učinjen kroz uvođenje lika koji je kasnije, u retrospektu, zahvaljujući holivudskim filmovima i pop-kulturi, nazvan “ludim naučnikom”, iako bi tačnije bilo nazvati ga naučnikom koji ne mari dovoljno za posledice svojih istraživanja i čiji je problem više moralne negoli psihijatrijske prirode. Pored uvođenja, i slojevitog tretmana figure “ludog” naučnika, Frankenštajn je za horor žanr još i važniji zbog svoje prekretničke vizure Drugosti. Radikalan zaokret u tradiciji gotika prema liku monstruma u delu Meri Šeli sastoji se ne samo u njegovoj humanizaciji, odnosno u činjenici da je karakterisan kao prefinjena, senzitivna i sentimentalna osoba, nego još i više u vrlo smelom, za svoje vreme, i razrađenom prikazu procesa “satanizacije”, odnosno “monstrumizacije” - pretvaranja dobrodušnog stvorenja u monstruma.

ZA ŽIVOTA TRI IZDANjA

ROMAN Meri Šeli pod naslovom “Frankenštajn, ili Moderni Prometej” objavljen je marta 1818. godine, u Londonu, kod izdavača Lekington, Hjuz, Mejvor i Džons, u tri toma, anonimno. Za života autorke doživeo je i drugo izdanje, 1823. godine, u dva toma i sa imenom Meri Šeli na koricama, i treće, izmenjeno, 1831. u okviru edicije “Standardni romani”.

Prvo izdanje knjige Foto D. Ognjanović

Meri Šeli i rukopis njenog romana Foto Vikipedija