POZORIŠNA KRITIKA: Riba na suvom za Ruski festival

BILO bi divno kada bismo, na sledećem Festivalu ruske drame u “Vuku”, imali priliku da vidimo novu predstavu iz Koljada teatra u Jekaterinburgu, “Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova teta”, koja je vrlo važna za tumačenje Gogoljevih motiva, bliskih našim komediografima.

Koljada je, na samo njemu svojstven način, iskombinovao motive iz Gogoljevih pisama, iz “Mrtvih duša”, “Ženidbe”, kao i iz “Istorije o tome, kako se posvađao Ivan Ivanovič sa Ivanom Nikiforovičem”, iz nedovršenih priča... Ivan Fjodorovič Šponjka odlazi iz službe i vraća se na imanje, kod svoje tetke, Vasilise Kašporovne. Ona bi da ga oženi, na brzinu, pristalom udavačom, ali Šponjka, koji se u životu i u ljubavi oseća kao riba na suvom, radije odlazi u smrt... U čarobnom dekoru ruske skaske (Artjom Habibulin), Koljada plete gogoljevski pačvork oko Šponjke, koga igra jedan od trenutno najboljih evropskih glumaca Oleg Jagodin, inače apsolutna zvezda Koljadinog teatra. Gušeći se u banalnosti, i bukvalno, Šponjka se i fizički pretvara u ribu, diše “kao riba na suvom”, spušta se na zemlju i “otpliva” sa nje! Simbol ogromnih, gumenih riba, Koljada, kao reditelj, upotrebljava i da zabavi, ali i da uplaši gledaoce. U jednom trenutku, udavača, sa dve čudovišne ribetine pod miškama, udara njima Šponjku po licu, izazivajući sve veću paniku u njemu. Potom, bacajući ribe sa seoskih kola, Šponjka se zatrpava njima i tako umire, radije nego da živi u smradnoj vodi primitivizma. Kako je Jagodin odigrao Šponjku, njegov poslednji monolog o neophodnosti ljubavi, i kako je Koljada protumačio gogoljevske motive, prisutne u evropskom pozorištu, razlozi su da ovu predstavu, u kojoj je maestralnu koreografiju uradio Poljak Jakub Levandovski, vidi i srpska publika, odnegovana na crnoj komediji iz Gogoljevog “Šinjela”.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Ceo svet je mesara

Kod nas mnogo igrana Gogoljeva “Ženidba” jedan je od najjačih simbola, koje iz dela velikana bira, za sopstvenu inscenaciju, drugi ruski klasik, Nikolaj Koljada. Strah i panika od ženidbe, od koje Potkoljesin, u “Ženidbi”, pobegne od udavače kroz prozor, stega društvenih konvencija, koja davi, kao prljava voda, zdravog, mladog čoveka, Šponjku, terajući ga ravno u smrt, iskorišćeni su genijalno, da bi pisac “Murlin Murlo”, “Kokoške”, “Bajke o mrtvoj kraljevoj kćeri”... još jednom, citirajući veliki uzor, progovorio o ultimativnoj hrabrosti da se živi i, naravno, da se voli. Do groba!